|
 Ako se mehanizacija u poljoprivredi nepravilno primenjuje ili je nema dovoljno ili je lošeg kvaliteta, posledice mogu biti znacajne pre svega u prinosu i kvalitetu. Manifestacija ovih posledica ogleda se u sledećem: povećano sabijanje zemljišta, loše izvodenje obrade, setve i nege, mehaničko oštecenje biljaka i plodova biljaka, povećani gubici pri ubiranju, izvodenje agrotehničkih operacija van optimalnih rokova i "zagadjenje" zemljišta, vode i vazduha štetnim materijama iz izduvnih gasova ili hemijske zaštite.
Proizvodnja hrane, naročito na vecim posedima ne može se zamisliti bez raznovrsne i kvalitetne mehanizacije. Utvrdeno je da mehanizacija učestvuje u ostvarivanju genetskih potencijala na nivou 40-50%.
Nema uspešne proizvodnje bez savremene mehanizacije i njene pravilne primene.
Medjutim, ako se mehanizacija nepravilno primenjuje ili je nema dovoljno ili je lošeg kvaliteta, posledice mogu biti značajne, a manifestiraju se na sledeći način:
povećano sabijanje zemljišta, loše izvodenje obrade, setve i nege, mehanicko oštecenje biljaka i plodova biljaka, povećani gubici pri ubiranju, izvodjenje agrotehničkih operacija van optimalnih rokova (zakašnjenja) i "zagadjenje" zemljišta, vode i vazduha.
Prekomerno sabijanje zemljišta izazvano mehaničkim delovanjem točkova i radnim telima poljoprivrednih mašina narušava odnos vazduha i vode u zemljištu. Pri tome se povecava otpor razvoju korenskog sistema biljaka i stvaraju vrlo nepovoljni uveti za odvijanje mikrobiološke aktivnosti, što se negativno ispoljava na osiguranje elemenata plodnosti zemljišta: hrane, vode, kiseonika, toplote i drugo.Istraživanja su pokazala da se ova pojava može ublažiti primenom tehničkih i agrobioloških mera, zatim kontrolisanim kretanjem mehanizacije i smanjenjem broja prohoda. Od tehničkih mera najveći efekat ima primena gumenih gusenica kao ekološkog hodnog sistema traktora i mašina. Utvrdjeno je da se zbog prekomernog sabijanja gubi do 160 evra po hektaru godišnje.
Kvalitet obrade, setve i nege useva utiče na ostvarivanje prinosa i kvaliteta proizvoda svih biljnih vrsta.
Tako je utvrdjeno da nekvalitetna obrada zemljišta smanjuje prinos za 15-25%, loše izvedena setva 10-15%, a nekvalitetna mehanička i hemijska nega i zaštita mogu prepoloviti prinos.
Mehaničko oštećenje biljaka pri izvodjenju agrotehničkih operacija izazvano izborom neodgovarajućih mašina ili neadekvatnim korišćenjem utiče na prinos useva. Tako je utvrdeno da se prinos semenskog kukuruza zbog oštecenja lisne mase pri uklanjanju metlica smanjuje za 20-30%.
Oštećenje plodova pri izvodjenju agrotehničkih operacija direktno utiče na smanjenje prinosa i kvaliteta proizvoda. Oštećenje se dogadja narocito pri branju, transportu i doradi, posebno kod semenskog materijala i povrća. Kod nekih biljnih vrsta utvrdjeno je oštećenje plodova od 25-35%.
Gubici plodova pri ubiranju, kao rezultat nesavršenosti mašina ili lošeg izbora režima rada javljaju se kod svih biljnih vrsta.Tako su utvrdeni gubici kod pšenice do 5%, semenskog kukuruza oko 7%, šećerne repe oko 8%, a kod nekih povrtlarskih kultura i preko 20%, što je znatno više od dozvoljenih vrednosti.
Pouzdanost i broj mehanizacije utiče na mogućnost izvršenja agrotehničkih operacija u optimalnim rokovima. Tehnološke operacije kao što su setva, nega, ubiranje i druge moraju se izvesti u najpovoljnijim agrotehničkim rokovima što je osnova ostvarivanja većih prinosa i kvalitetnijih proizvoda. Produženje rokova naročito pri izvodenju hemijske nege i ubiranja može uticati na znatno smanjenje prinosa većine biljnih vrsta.
"Zagadjenje" zemljišta, vode i vazduha štetnim materijama i izduvnim gasovima nastaje zbog loše podešenosti poljoprivrednih mašina za zaštitu biljaka i sistema motora, loše odabranog režima rada i povećanje potrošnje goriva.
Prema tome, u celom tehnološkom procesu proizvodnje i dorade proizvoda, mehanizacija je ključni faktor u ostvarivanju većih prinosa, boljeg kvaliteta i povećanja ekonomičnosti proizvodnje.
|
