Da bi pomoglo zemljoradnicima koji su u neprestanoj besparici, Ministarstvo poljoprivrede je u dogovoru sa bankama omogućilo da lakše i brže dođu do kredita.

Iako su potpisale ugovore sa Ministarstvom o kreditiranju poljoprivrednika, desetak banaka i dalje stoji po strani. Iz Ministarstva poručuju da će sa njima raskinuti ugovore.

Zemljoradnici teško dolaze do gotovog novca, pa su krediti sa pet odsto manjom kamatom od tržišne, koju nude banke, za njih izuzetno povoljni.

Obično im trebaju za kupovinu repromaterijala, nove opreme ili priključnih mašina.

S obzirom na to koliko teško prodaju letinu, jer kupaca nema, mnogo je zemljoradnika koji strepe da se zaduže.

"Rizično je uzeti kredit jer nismo u mogućnosti da ga vratimo", kaže Steva Pavkov, zemljoradnik iz Zrenjanina.

Zemljoradnici čije su kreditne zahteve banke odbile nerado o tome govore.

Ministarstvo poljoprivrede je pre otprilike mesec i po potpisalo ugovore sa 22 banke o kreditiranju registrovanih domaćinstava.

Za te namene iz agrarnog budžeta je izdvojeno 300 miliona dinara za subvencionisanje kamata na kratkoročne kredite, a za učešće u dugoročnom kreditiranju obezbeđene su tri milijarde dinara. To je 40 odsto učešća države u dugoročnim kreditima koje odobravaju banke.

"Kada zemljoradnik podnese zahtev za dugoročni kredit u nekoj od ekspozitura dobiće ga za desetak dana", rekao je Dejan Janjatović iz "Prokredit banke".

"Odobravamo kratkoročne i dugoročne kredite. Ove godine smo do aprila uložili u agrar 40 miliona evra", kaže Rade Šević iz "Hipo alpe adria banke".

Ima i banaka koje su potpisale ugovor, ali uprkos povoljnim uslovima, oklevaju da kreditiraju zemljoradnike.

"Mi smo odobravali kratkoročne i dugoročne kredite jer smo se spremali da dobijemo sertifikat ISO", kaže Biljana Vujičić iz "Agrobanke".

U Agrobanci tvrde da primaju zahteva za kredite zemljoradnicima.

"Nismo zadovoljni radom banaka. Raskinućemo ugovore sa onim bankama koje ne odobravaju kredite zemljoradnicima", rekao je Milan Stegić iz Ministarstva poljoprivrede.

Prošle godine za kreditiranje zemljoradnika uz pomoć banaka iz agrarnog budžeta usmerene su dve milijarde dinara. Utrošeno je samo 800 miliona.

Da se to ne bi ponovilo, Ministarstvo poljoprivrede je povećalo marže bankama sa tri na pet odsto za poslove kreditiranja zemljoradnika.