Dragin je najavio da će Ministarstvo poljoprivrede, da bi zaštitilo proizvođače, kontrolisati i sva otkupna mesta za žito.
- Biće uveden i nov način pomoći poljoprivrednicima, koji će im omogućiti da pšenicu ovogodišnjeg roda zamene za mehanizaciju, pri čemu će cena pšenice po kilogramu biti za tri dinara viša nego na Produktnoj berzi u Novom Sadu - rekao je ministar.
Kako je naveo, Ministarstvo poljoprivrede će u saradnji sa opštinama insistirati na pravičnoj podeli državnog zemljišta kako bi i poljoprivrednici na lokalu dobili dovoljno oranica.
Prema podacima Privredne komore Srbije (PKS), u Srbiji će ove godine biti požnjeveno oko 1,9 miliona tona pšenice, što je za oko pet odsto manje nego lane. Kako kažu u PKS, to će biti dovoljno za domaće potrebe, kao i za izvoz.

- Procenjeni prosečan prinos po hektaru iznosiće 3,49 tona - kazao je sekretar Odbora Udruženja poljoprivrede PKS Milan Prostran i dodao da je prošle jeseni zasejano 564.719 hektara pšenice, što je za 22 odsto više nego 2007.
Prostran je na sednici Odbora za poljoprivredu PKS kazao da komora očekuje da Robne rezerve otkupe 200.000 tona pšenice, kako bi pozitivno uticala na domaće tržište.
- Ukoliko bi Robne rezerve otkupile 200.000 tona ovogodišnjeg roda pšenice, to bi na neki način dovelo do pomaka na tržištu - istakao je on i dodao da bi ta količina mogla na neki način da isprovocira i nagovesti tržište koje bi se kretalo oko nivoa cene koju ponudi država.
- U javnosti su prisutni različiti nivoi moguće otkupne cene pšenice koji se kreću od oko 12 dinara do 17,65 dinara po kilogramu - ukazao je i dodao da ti nivoi cene interesuju sve učesnike, ali da će tržište u ovom slučaju pokazati svu svoju snagu.
PKS smatra da veliki pritisak na kompanije oko cene pšenice nije primeren, istakao je Prostran, objašnjavajući da će kompanije tu žitaricu otkupiti po ceni koja im je ekonomski isplativa.
- Pšenica ovogodišnjeg roda ne samo da se ugovara, već i prodaje po ceni između devet i 10 dinara po kilogramu - kazao je on, napominjući da je reč o manjim količinama.
Prostran je ukazao i na potrebu obezbeđivanja povoljnijih kratkoročnih kredita za kupovinu pšenice žitarskim izvoznim kućama i prerađivačkoj industriji, kao i uvođenja plaćanja pšenice po kvalitetnim svojstvima.
On je upozorio da je svega nekoliko skladišta spremno da prihvati ovogodišnju pšenicu po Zakonu o javnim skladištima, ocenjujući da bi Vlada Srbije ove godine mogla da donese uredbu o kompenziranju skladištenja pšenice, kako bi tržište ponovo funkcionisalo, kao i da pokrije deo troškova skladištenja za one proizvođače koji čekaju sa prodajom.
Komercijalni direktor "ŽitaVojvodine" Zdravko Šajatović, istovremeno je, govoreći o stanju u mlinarskoj industriji, istakao da je većina mlinova u blokadi ili im preti blokada, odnosno da većina njih neće moći da učestvuje u otkupu pšenice ovogodišnjeg roda. Prema podacima kojima on raspolaže, mlinovi koji budu imali sredstava kupovaće pšenicu na tri rate.
- Cenu još nisu odredili, jer se čeka da se pšenica smesti u silose, a odlučiće kvalitet i odnos ponude i tražnje - dodao je Šajatović.
Napominjući da većina mlinova ne može da dobije kredite, on je istakao da su srećni oni koji su izvršili reprogram jer većina ima hipoteke na silosima.
Šajatović je podsetio i da su mlinari u martu od Ministarstava poljoprivrede i trgovine tražili da se pred žetvu pšenice izveze 300.000 tona viška, što nije realizovano.