U zadnjih nekoliko godina imamo sve veće probleme sa puževima. Razlog su topla leta i proleća u kojima ima dosta padavina, osim toga svedoci smo sve većeg broja napuštenih seoskih imanja koja niko ne održava pa su oni izvor širenja raznih štetočina.
Puževi najviše brige zadaju vlasnicima vrtova , plastenika, uzgajivačima jagoda ali ih sve češće možemo videti i na krompiru čak i na kukuruzu.
(Puževi na kukuruzu )
Štete čine hraneći se biljkama, ali isto tako svojom sluzi i izmetom zagadjuju biljku te ona time gubi tržišnu vrednost .
Radi se o velikim crvenim ili smedjim puževima golaćima (roda Arion). U literaturi se govori da njihovoj pojavi pogoduje toplo vreme (12 - 22 Cº) koje se izmenjuje sa čestim padavinama tako da vlažnost tla bude od 20- 30 %. Vlažnost tla niža ili viša od navedenih vrednosti znatno utiče na smrtnost ovih štetočina. Pri nepovoljnim uvetima (smanjena vlažnost) ove štetočine se sklanjaju na povoljnija mjesta (ispod kultura veće lisne mase) ili se zavlače dublje u zemlju.
Prezimljuju u raznim stadijumima razvoja. Jaja polažu u jun i julu u grupice, a utvrđeno je da jedna jedinka može položiti 400 - 500 jaja. Za 25 - 30 dana izlazi nova generacija puževa koji postaju polno zreli za dva meseca. Radi se o vrlo pokretljivoj vrsti čija veličina može biti i preko 10 cm. Uglavnom se hrane noću između 21 - 1 sat, a kasnije se povlače na skrovita mesta (u jagode, mahune, krompir i sl.).
Vrlo su proždrljivi tako da za jedan dan mogu pojesti i do 50 % svoje težine. Smatra se da 3 - 4 puža po m² mogu uništiti usev uljane repice, a iza kiše u vrtovima nalazimo i više od 10 puževa po m².

(Štete od puževa na uljanoj repici)
Od mera koje se sprovode za suzbijanje puževa isprobane su veliki broj preporučenih mera.
1. Hemijsko suzbijanje zatrovanim mamcima, limacida (Pužomor, Limax, Pužocid, Arion, Mesurol granulat i sl). Pokazalo se kao delotvorna metoda ali kod jake populacije puževa potrebne su veće količine što je za većinu vlasnika preskupo.
2. Primena fizičkih barijera prema starim narodnim običajima: piljevina, izlomljena kora jajeta, gruba kora drveta. Uspešne su dok prepreke jače ne navuku vlagu. Kada se to desi puževi jednostavno prolaze preko njih ili nađu neki drugi „slobodan prolaz". Poznate su i ograde od tankog bakarnog lima koje se ukopavaju do 8 cm dubine, a visina im je 25 cm. Postavljaju se sa one strane odakle je najveća invazija puževa (šikare, travnjaci i sl). Na puževe ta ograda deluje odbojno jer njihovo sluzavo telo u kontaktu sa bakrom stvara električni napon. Ove ogradice kod nas je teško nabaviti te ih je moguće koristiti na manjim površinama.
3. Metodu „pivska zamka" nismo ni probali jer bi se obzirom na brojnost puževa i veličinu parcela bilo potreban velik broj trapova, a to je dosta komplikovana mera jer obuhvata (1) ukopavanje posuda i (2) menjanje piva svaka 2 - 3 dana.
4. Moguće je koristiti stare narodne recepte. Spremaju se od biljaka koje svojim mirisom odbijaju puževe (lavanda, ruzmarin, beli luk, paradajz). Prave se u vidu supa, eteričnih ulja i sl., njima se kao aditiv može dodati voćno sirće, ali se mora proveriti kod primene ovih kombinacija fitotoksičnost na pojedine biljne vrste. Sa ovom metodom nemamo iskustva.
5. U Hrvatskoj su stručnjaci Agronomskog fakulteta obavili i ispitivanja sa biološkim preparatom na osnovi nematode (Phasmarhabditis hermaphrodita). Ta nematoda je jedini parazit puža golaća tako da nema opasnosti za druge životinje. Ona ulazi u telo puža i njime se hrani. Puž se prestaje hraniti u roku 3 - 5 dana, a umire za 1 - 2 nedelje. Nematoda se u pužu razmnožava i kada puž ugine ona izlazi i traži novog domaćina. Ova metoda se pokazala kao vrlo uspešna, ekološki prihvatljiva no preparat je za sada dosta skup i nema ga u prodaji kod nas.
6. Pisalo se o tome da se puževima hrane kosovi, ježevi, kokoške, patke i dr. Većina ježeva pogine u saobraćaju, kod nas nema puno kosova, a patke i kokoške ljudi drže zatvorene jer se na napuštenim imanjima zadržavaju lisice koje su prirodni neprijatelji tim pernatim životinjama. Dakle ova metoda nije uspešna.
7. Kod nas je za vlasnike manjih vrtova za sada najuspešnija pokazala metoda „privuci i ubij". Za privlačenje se mogu koristiti mamci (glavice salate, krompir, lubenica, dinja, mleko). Na mamce će se uhvati velik broj puževa koje uništite.

Osim ove biološke metode, na većim vrtovima više se koristi modifikovana metoda „privuci i ubij". Ona se sprovodi na taj način da u ranim jutarnjim ili večernjim satima 5,30 ili 21 sat (najbolje iza kiše) uzmeš kantu, skupiš što više puževa, a može se skupiti i više stotina ovih životinjica. Zatim se skupljeni puževi posole i smrt nastupa vrlo brzo. Metoda je uspešna ako je rade svi vlasnici.
Koristi se i mehanička metoda tj. nađeni puževi se poseku „hladnim oružjem" (noževi, motike i sl). Metoda je agresivna, fizički zahtevna, ali uspešna.

Mehaničko suzbijanje puževa

prevedeno sa hzpss.hr.