Nova sezona u voćarstvu počinje zimskom rezidbom stabala višegodišnjih kultura. Rezidbi se mora posvetiti puna pažnja, jer ona kontroliše ovogodišnji, ali i rod za narednu...
Sezona radova u malinjacima je konačno počela. Posao oko vezivanja izdanaka maline je završen. Vegetacija je već uveliko krenula. Treba imati na umu da u...
Sezona predsetvene pripreme zemljišta uveliko traje. Neizostavni element pripreme zemljišta je stajsko đubrivo. Ukoliko u zemljište nije uneto prilikom osnovne obrade u jesen, sada je...
Formiranje i rezidba Mnogi mladi zasadi oraha, na žalost, propali su već u prvoj godini sadnje zbog nebrige vlasnika. Najveća greška većine voćara je njihovo...
Plastenička proizvodnja u Srbiji, iako još uvek u fazi zadobijanja oblika, u primetnom je porastu, kao i tržišni zahtevi za svežim organskim povrćem te dostupnosti istih tokom cele godine.
U ovom vodiču obradićemo načine odabira lokacije i zemljišta za plastenike.
Lokacija plastenika
Idealna lokacija za plastenik ima visok zimski intenzitet svetlosti, umerene zimske temperature, nisku vlažnost, i lak pristup tržištu. Izbegnite drveće ili objekte koji mogu zaseniti plastenik. Ukoliko su na pravoj lokaciji, zaštite od udara vetra će pomoći pri smanjenju troškova grejanja. Lokacije sa visokim nivoom podzemnih voda, kao i lokacije uz rečne tokove, su nepoželjne zbog visokog intenziteta vlage i jutarnjih magli. Blage padine pravac jug/jugoistok su pogodna za plastenik zbog osunčanosti sa svih strana. Plastenik je okrenut najužom čeonom stranom u pravcu udara vetra sjever-jug. Takođe osigurajte dodatni prostor za buduća proširenja kao i za parking.
Zemljište
Najlakši način za početak plasteničke proizvodnje je korištenje već postojećeg zemljišta na terenu. Poželjno zemljište za plasteničku proizvodnju su lakša tla, sa malim udelom prašine i gline i malo krupnijom frakcijom peska. Zemljišta sa preko 25% gline su nepoželjna za plasteničku proizvodnju. Efikasna proizvodnja povrća zahteva blago kiselo do neutralno tlo, sa optimalnom pH reakcijom od 6-8. Zemljište svakako može biti poboljšano dodavanjem obilnih količina zrelog stajnjaka. Organska đubriva se dodaju pre preporučljive sterilizacije. Zemljište treba sterilizovati parom najmanje dve sedmice pre sadnje. Održite temperaturu od 1420 C najmanje četiri sata. Izbegavajte duboku sadnju nakon sterilizacije kako bi preventirali pojavu semena korova i bakterija ispod zone sterilizacije. Zemljište je neophodno testirati pre sadnje kako bi se odredila tačna količina djubriva za svaku kulturu. Sva djubriva bazirana na fosforu i kalijumu trebaju biti direktno dodana u zemljište pre sadnje. Azotno bazirana đubriva dodaju se u dva navrata, deo pre sadnje a ostatak po potrebi tokom rasta.
Obezbedjenost zemljišta hranjivim elementima
Stepen
Obezbedjenosti
Amonijak-nitrat azot Mg/100 gr.tla
Fosfor (P2O5) mg/100 gr.tla
Kalijum (K2O)
mg/100 gr.tla
Slabo
5
30
30
Srednje
5 - 8
30 - 60
30 - 60
Dobro
9 -11
60 - 90
60 - 90
Vrlo dobro
12 - 14
90 - 120
90 - 120
Obilno
15 - 17
120 - 150
120 - 150
Prekomerno
18 - 20
150 - 200
150 - 200
Toksično
>20
>20
>200
Primetne promene na biljkama prouzrokovane nedostatkom osnovnih hraniva
Nedostaje Element
Primetne promene
Azot
List postaje bledozelen do žut, sitan, zaustavlja se rast biljke, smanjuje se cvet i plod. List opada pri velikom nedostatku. Preporučena prihrana biljke rastvorom 0,5 - 0,6 % azotnog djubriva.
Fosfor
Usporava se rast cele biljke. Prvo donji listovi postaju tamnozeleni do ljubičasti, a zatim i gornji. Zaustavlja se obrazovanje cvetova i ploda. Preporučuje se, prvenstveno prihrana od 0,7 - 1 % amonijum fosfata, a zatim povećanje temperature zemljišta.
Kalijum
Ivica lista žuti a zatim i celi list. Pri velikom nedostatku list dobija bronzanu boju i opada. Plod ostaje nepravilan, opada. Prihranjivanje rastvorom 0,5 - 1% kalijum-sulfata.
Kalcijum
Biljka zaostaje u porastu, stablo odrveni. Pri velikom nedostatku odumiru koren i vrh stabla. Na plodu paradajza javljaju se crne mrlje. Prihraniti biljke sa 1 % rastvora kalcijum nitrata.
Magnezijum
Simptomi se javljaju na najstarijim listovima koji gube hlorofil između nerava i ti delovi dobijaju smeđecrvenu boju i odumiru. Prihraniti sa 1 - 2 % rastvora magnezijum sulfata.
Plastenička proizvodnja u Srbiji, iako još uvek u fazi zadobijanja oblika, u primetnom je porastu, kao i tržišni zahtevi za svežim organskim povrćem te dostupnosti istih tokom cele godine.