Zemljište za pasulj treba da je rastresito, plodno i humusno. Ne daje dobre rezultate na teškim, zbijenim i kiselim zemljištima sa visokim nivoom podzemne vode. Na zemljištima na kojima su se prethodne godine koristili preparati na bazi aminotriazina (Atrazin), posebno u većim dozama, ne treba gajiti pasulj zbog negativnog uticaja ostataka preparata na rast i razviće biljaka pasulja.

Pasulj ima velike potrebe za toplotom. Minimalna temperatura za klijanje je od 8-10 C. Niske temperature već od -0,5 C do 1 C uništavaju usev. Visoke temperature zajedno sa niskom relativnom vlažnošću vazduha utiču na opadanje cvetova (abortivnost), pri čemu mahune ostaju šture.U toku celog vegetacionog perioda ima izražene zahteve za vodom. Samo uz navodnjavanje može se računati na siguran rod i odgovarajući prinos.
Ne podnosi gajenje u monokulturi. Najbolji predusevi za pasulj su strna žita i okopavine, a sam je odličan za većinu useva koji se gaje posle njega.

Obrada zemljišta zavisi od preduseva. Ako pasulju prethodi strno žito, vrši se zaoravanje strništa, a u jesen se ore na punu dubinu. Pasulj odlično reaguje na dublje oranje (30-35cm). U proleće se vrši zatvaranje brazde i predsetvena priprema. Predsetvenu pripremu najbolje je uraditi setvospremačem.
Ðubrenje

HEMIJSKA ANALIZA ZEMLJIŠTA analizirana od strane struènog lica uštedeće Vaš novac, a biljkama će omogućiti izbalansiranu ishranu.

U plodoredu pasulj dolazi na drugo mesto. Najbolje je predusev djubriti stajnjakom. Pasulj spada u grupu leguminoza koje imaju mogućnost asimilacije azota, te za njegovo djubrenje treba koristiti formulacije sa manje tog elementa. Formulacija namenjena leguminozama je 10:30:20 ili 8:16:24.

1. 300-500kg/ha NPK (10:30:20) predsetveno + 100-150kg/ha KAN-a u fazi 3-4 stalna lista ili
2. pred osnovnu obradu celokupna P i K ðubriva, predsetveno celokupan N.

Ukoliko koristimo NPK (15:15:15), njegova orjentaciona doza je oko 500kg/ha uz dodatak prihranjivanjem 100kg/ha KAN-a, takoðe sa kultiviranjem u fazi 3-4 stalna lista.

Za prinos od 2 t/ha usev pasulja utroši oko 60kg N, 80 kg P O , 90 kg K O
Čist usev
- Intenzivan način proizvodnje pasulja
- Ceo proces proizvodnje može biti mehanizovan.
- Gaje se sorte i populacije niskog rasta (čučavci).

Združen usev pasulja i kukuruza
Zasniva se:
- Setvom kukuruza i pasulja u naizmeniènim redovima ili
- Setvom kukuruza i pasulja u isti red
Posebno treba imati u vidu da se kukuruz ne sme posejati gusto. Pri ovakvom načinu gajenja utroši se do 50kg/ha semena pasulja. Ovako se osim visokih, lozastih mogu gajiti i niske sorte pasulja.

Nedostaci združenog useva
- Najčešće je smanjen prinos oba useva
- Velik utrošak radne snage (ručna berba)
- Pojava novih hibrida kukuruza koji se gaje u gustom sklopu
- Redukovano je koriščenje herbicida u kukuruzu

Najzastupljenije sorte na njivama Srbije

Galeb
Niska sorta, visine 45-50cm. Zrno srednje krupno, ovalno-izduženo, nepravilno romboično, bele boje. Sazreva za 70-75 dana. Otporan prema virusu obiènog mozaika pasulja i tolerantan prema antraknozi i bakteriozama. Vrlo rana sorta, vegetacije 67-70 dana. Stablo je visoko preko 45cm, čvrsto, uspravno, razgranato. Zrno je belo, valjkasto do polupljosnato.

Dvadesetica Vrlo rana sorta, sa periodom vegetacije od 67-70 dana. Stablo je visoko oko 45 cm, čvrsto, uspravno i razgranato. Zrno je belo, valjkasto do polupljosnato. Biser Niska sorta, bujnog porasta. Zrno je srednje krupno, okruglo, bele boje. Sazreva za 74-78 dana. Otporan prema virusu običnog mozaika pasulja i tolerantan prema antraknozi i bakteriozama.

Panonski gradištanac Niska, čučava sorta. Zrno krupno, bubrežastog oblika, bele boje. Sazreva za 85-90 dana.
Otporan prema virusu običnog mozaika pasulja i tolerantan prema antraknozi.

Panonski tetovac Biljka čučava, srednje bujnog rasta. Zrno je belo, bubrežaste forme, spljošteno. Otporan prema virusu običnog mozaika pasulja i tolerantan prema antraknozi.

Poboljšani gradištanac 22 Biljka je poluvisoka, bujna, razgranata, visine oko 110cm. Zrno je bele boje, bubrežaste forme. Pogodan za gajenje u čistom usevu i medjuusevu sa kukuruzom. Niska, žbunasta biljka koja sazreva za 80-85 dana. Zrno srednje krupno, zlatno žuto. Pogodan za gajenje u čistoj kulturi. Sremac Sorta kratke vegetacije. Izbegava sušu krajem jula i poèetkom avgusta. Zrno je zelenkaste boje, valjkastog do elipsastog oblika.

Veliki broj domaćih populacija koje se na ovim prostorima tradicionalno gaje čine osnovu proizvodnje u našoj zemlji.
Cena semenskog pasulja zavisi od sorte i kreće se od 250 do 350 dinara/kg

Setva

Posebnu pažnju obratiti izboru sortno čistog semena, standardnih osobina:
- čistoća semena (min. 97%),
- klijavost semena (min. 70%),
- drugih vrsta i korova (0%),
- maksimalna vlažnost semena (14%).
Inikulacija semena pasulja
Mera koja se kod nas retko sprovodi i pored njenog dokazanog uticaja na povećanje prinosa. Koristi se preparat AZOTOFIKSIN sa kulturom bakterija Rh. phaseoli. Za 100kg semena pasulja potrebno je 0,5kg preparata. Preparat se rastvori u 1 litar vode i nanese na seme u mračnoj prostoriji, pri sobnoj temperaturi,neposredno pred setvu.
Tako tretirano seme se ne izlaže direktnoj sunčevoj svetlosti, koja bi ubila bakterije.
Vreme setve
- Vreme setve zavisi od mesta proizvodnje i sorte. Kada se srednje dnevne temperature vazduha ustale iznad 15 C, a setveni sloj zemljišta dostigne temperaturu od oko 10 C stekli su se uslovi za setvu pasulja. Sorte sa krupnijim semenom seju se kasnije. U našim uslovima setvu treba obaviti u drugoj ili trećoj dekadi aprila.
Dubina setve
- Zavisi prvenstveno od krupnoće semena, vremena setve, tipa zemljišta i njegove vlažnosti. Optimalna dubina je od 3 do 5cm.
Način setve
- Setva može biti mašinska ili ručna, u redove. Niske sorte (čučavci) koje imaju sitno seme seju se mašinski najčešće na 50x5cm (400 000 biljaka/ha), a krupnozrni na 50x7cm (300 000 biljaka/ha).
Količina semena
- Količina semena po hektaru za pasulje sitnog i srednje krupnog semena se kreće od 80 do 110kg/ha, a krupnosemenog
100-140kg/ha.
ODGOVARAJUĆA GUSTINA BILJAKA DAJE ŠANSU ZA DOBAR I STABILAN PRINOS
- Kultiviranje kojim se razbija pokorica i uništavaju korovi se vrši desetak dana posle nicanja. U toj fazi biljke su elastičnije i manje se lome. Po potrebi izvode se 2-3 kultiviranja.
- Drugo kultiviranje kombinuje se sa prihranjivanjem (100-150kg/ha KAN-a). Pre početka cvetanja mora biti obavljena
poslednja medjuredna obrada.

- Navodnjavanje je potrebno posebno u sušnim godinama. U periodu cvetanja i nalivanja zrna nastaju najveće štete uslednedostatka vode u zemljištu. Potrebe za vodom mogu nastati i odmah posle setve ukoliko je ona obavljena u jako suvozemljište. Sprovoðenjem ove mere mogu se povećati prinosi i do jedne tone po hektaru, što opravdava sredstva uložena unavodnjavanje. Orošavanje useva u fazi cvetanja i obrazovanja mahuna sa oko 5mm vode po hektaru pozitivno utiče na povećanje prinosa.

- Zaštita od bolesti i štetoèina u toku vegetacije se obavlja najčešće preventivno uz konsultaciju sa stručnim licem.

Berba
- Niske sorte pasulja, gajene u čistom usevu ubiraju se kada su im sve mahune zrele. Biljka je ostala obično bez lista i sadržaj vlage u zrnu je do 18%. Berba se obavlja u jutarnjim časovima, kada je osipanje najmanje (mahune vlažne od rose).

- Visoke sorte pasulja, prilikom berbe, uvek na vrhovima imaju nedozrelih mahuna. Posle košenja ili čupanja takvih sorata, obavezno se u trajanju i do desetak dana ostavlja biljna masa na dosušivanje i dozrevanje. To se obavlja najčešće na promajnim mestima zaklonjenim od kiše.
- U ravničarskom delu naše zemlje pasulj stiže za berbu krajem jula i početkom avgusta.
- Berba može biti mehanizovana i ručna.
Mehanizovana berba
1. JEDNOFAZNA (kombajn) i
2. DVOFAZNA
I faza - podrezivanje biljne mase i sakupljanje u otkose
II faza - vršidba specijalnim vršalicama ili adaptiranim žitnim kombajnima.
Ručna berba
- čupanje biljaka sa njive obavlja se ručno, a izdvajanje zrna iz mahuna najčešće "mlaćenjem".
- Mogu se koristiti i različite kombinacije ručnog i mašinskog rada. Primenjuje se onaj način koji nam je pristupačan i koji je prilagodjen obimu proizvodnje.
Čuvanje
- Nezavisno od načina berbe naprslih zrna ne sme da bude više od 5%. Posle vršidbe pasulj se dosušuje na 14% vlage. Sušenje se vrši prirodnim putem ili u sušarama. Zrno pasulja koje nije dobro osušeno gubi na kvalitetu i teško se duže čuva.
Pakovanje
- Tradicionalno se pasulj kod nas pakuje i čuva najčešće u vrećama različite zapremine. Za finalnu prodaju, posebno preko trgovinskih objekata poželjno bi bilo pakovanje prilagoditi potrebama potrošača.