Plodored kao sistem biljne proizvodnje koji se na oranicama obavezno mora primenjivati, predstavlja pravilnu izmenu useva, prostornu i vremensku na proizvodnim površinama. Ratarske i povrtlarske kulture ne bi se smele neprestano uzgajati na istoj površini, jer se u zemljištu nagomilavaju štetne materije, uzročnici biljnih bolesti,korovi, a hranjive materije iz zemljišta se troše jednostrano i nepravilno. Zbog svega navedenog je potrebno sastaviti dobar plodored, odnosno isplanirati prostornu i vremensku izmenu ratarskih i povrtlarskih kultura, uzimajući u obzir pripadnost pojedine vrste određenoj biljnoj porodici, jer se paraziti i uzročnici biljnih bolesti mogu javljati na različitim biljnim vrstama unutar neke porodice. Na početku je potrebno sve planirane povrtarske kulture razvrstati u grupe:

a) lista i cveta
b)korena
c)ploda
d) mahunarke, te  prema pripadnosti određenoj porodici.

GRUPA    A

Brassicaceae (kupusnjače) – brokoli, kupus, kelj,rotkvica, repa,kineski kupus   
Asteraceae (glavočike) – salata, artičoka

GRUPA    B

Umbelliferae (štitarke)- peršun, pastrnjak, šargarepa, celer,kim, anis
Liliaceae (porodica ljiljani)- luk, beli luk, praziluk, luk kozjak,vlasac,
Chenopodiaceae (pepeljuge) – blitva, spanać,

GRUPA    C

Solanaceae  – paradajz, paprika , patlidžan, krompir
Cucurbitaceae (tikvenjače) – krastavci, tikvice, dinja, lubenica, bundeva, meksički krastavac

GRUPA D

Fabaceae (mahunarke) – pasulj, grašak,bob,soja,
Poaceae (trave) – kukuruz šećerac

Osim toga potrebno je uzeti u obzir i izmenu kultura s različitom dubinom korena te izmenjivati kulture s različitim potrebama za vodom i djubrivima. Sastaviti dobar plodored sa svim elementima kao što su ophodnja, plodosmena i odmor zemljišta nije baš jednostavno, jer treba odabrati najpovoljniji način djubrenja i obrade zemljišta, kulture i sorte, vreme setve, sadnje i berbe kao i načine nege useva. Ukoliko se ista vrsta uzgaja često ili uzastopno na istoj površini, dolazi do smanjenja prinosa i kvaliteta, do povećanja izvora zaraze bolestima i parazitima, do povećanja jednogodišnjih i višegodišnjih korova specifičnih za svaku kulturu. Kod čestog natapanja i orošavanja povrća narušava se mrvičasta struktura zemljišta i ubrzava mineralizacija humusa pa tako kulture koje troše puno vode, kao paradajz, paprika, krastavci i kupusnjače se u dobrom plodoredu izmenjuju s korenastim, lukovičastim biljem i mahunarkama, koje ne treba puno zalivati. Prema tome kao dobre predkulture se preporučuju:

*
Za paradajz: mahunarke i korenasto povrće
*
Za papriku: korenasto povrće i višegodišnje trave
*
Za kupusnjače: krompir, paradajz, paprika, mahunarke, korenasto povrće, leguminoze
*
Za korenasto povrće: paradajz, paprika, krastavac, mahune
*
Za grašak i mahunarke: paradajz,paprika,krompir
*
Za krastavac i lubenice: paprika, paradajz, krompir, leguminoze i trave
*
Za luk: paprika,lubenice, pšenica

U plodoredu je bitno poznavanje zahteva biljaka prema pojedinom hranivu.

Lisnate biljke zahtevaju više azota: salata, kupus, kelj, karfiola, brokoli, kelj
Biljke ploda – jači zahtevi za fosforom i kalcijumom- paradajz, paprika, patlidžan, krastavci, dinje, bundeve
Korenaste biljke – jači zahtev za kalijumom- luk, šargarepa, beli luk,repa, rotkvica, krompir.


Neke povrtarske vrste imaju visoke zahteve za pojedinim mikroelementima:

*
povećan zahtev za sumporom imaju luk i kupusnjače
*
veće zahteve za gvoždjem imaju: spanać,blitva,brokula, pasulj i paradajz
*
veće zahteve za magnezijumom imaju: paradajz, patlidžan, blitva i luk
*
celer ima veće zahteve za borom kao i brokoli, pri čemu je potreban oprez jer prevelike koncentracije bora mogu biti toksične, naročito kada se koriste podzemne vode u blizini termalnih izvora.         
*
visoke zahteve za manganom imaju: krastavac, salata,luk,grašak i spanać
*
na nedostatak molibdena osetljive su: brokula,kupus, ali i salata, luk i spanać.

Navedena mikrohraniva se najčešće nadoknađuju folijarnom prihranom; gvozdenim i bakrenim sulfatom, boraxom, solubar i drugim tekućim prihranama sa zastupljenim potrebnim mikroelementima.

U plodored je potrebno uvrstiti i djubrenje organskim djubrivima. Organska djubriva su neophodna zbog popravljanja strukture zemljišta,toplotnih i ostalih bioloških i hemijskih svojstava zemljišta. U povrtarstvu se mogu koristiti: zreli stajsko djubrivo, komposti i treset. Djubrenje stajnjakom potrebno je uvrstiti u plodored ispred kultura koje dobro podnose neposredno djubrenje stajnjakom.

Kupusnjače i lisnato povrće -dobro reaguju na neposredn djubrenje stajnjakom.
Korenasto povrće, paradajz i pasulj –dolaze u plodoredu tek drugu ili treću godinu iza djubrenja stajnjakom.

Osim toga je potrebno uzeti u obzir i zahteve biljaka za optimalnim pH u kojem određene kulture uspevaju:

*
pH 6,5 -7,5 – uspevaju brokula, kupus, celer, salata, dinja, luk, spanać.
*
pH 5,5 - 6,5 – uspevaju pasulj, grašak, paradajz, tikvice, šargarepa, krastavac, beli luk, paprika,patlidžan,krompir, bundeve,
*
Kako je gubitak kalcijuma redovna pojava na kiselim zemljišta, kao i kod količina oborina većih od 600-700 mm/god prema potrebi je u plodored potrebno uvrstiti i kalcizaciju i planirati sadnju povrtne kulture koja sledi nakon kalcizacije. Ispiranje kalcijuma u nekim zemljišta se kreće od 80-100 kg Ca/ha/god, a često i nekoliko puta više. Osim gubitka kalcijuma ispiranjem, na njegovo osiromašenje značajno utiču korovi i kulturne biljke, a količina odnošenja zavisi od vrste kulture biljke i visine prinosa. Najčešći razlog sprovođenja kalcizacije kao agromeliorativne mere "popravka" tla je niži pH od potrebnog minimuma u intenzivnom uzgoju bilja. Nizak pH ne samo da uzrokuje više problema u pravilnoj ishrani biljaka, blokirajući ili inhibirajući određene elemente, nego se i direktno odražava na prinos.

U intenzivnom povrtarskom plodoredu razlikujemo i predkulturu ( to je najčešće neka rana proletna ili ozima vrsta kao što je salata, spanać, grašak, mladi luk); i glavnu kulturu, koja ima najdužu vegetaciju ( paprika, kupus, luk) i naknadnu kulturu koja se uzgaja posle glavne kulture ( salata, spanać, mladi luk i dr.). Prema mogućnosti se preporučuje povremeno ubacivanje naknadnih useva za zeleno djubrenje, čime bi se proširio plodored a istovremeno i obogatilo zemljište organskom materijom.

Iz tabele se vidi da je svake godine potrebno grupe premestiti po abecedi tako da se u četiri godine na svim poljima izmene sve četiri grupe. Prema mogućnosti može se četvrte godine kad se skine usev zaorati stajsko djubrivo ili posejati siderate za zeleno djubrivo. Ukoliko budemo poštovali važnost plodoreda uverićemo se u dugoročnu korist plodoreda i smanjiti negativne propratne pojave.

preuzeto sa http://www.hzpss.hr