 Standardi u proizvodnji sirovog mleka su definisani direktivama evropske komisije br.89/362/EEC(1) i 92/46/EEC(2,3). Sve zemlje članice su obavezne da u prometu mleka primenjuju ove standarde, sto će se uskoro morati sprovoditi i u nasoj zemlji.
Primena ovih standarda zahteva potpuno novu organizaciju u našoj proizvodnji i zato je to veoma dug i skup proces, ali će naše mlekare uskoro biti prinudjene da ih primenjuju kako bi sto pre izašle na druga trzista, ali i zato što u kvalitetnoj proizvodnji nema mesta za mlečne proizvode sumnjivog kvaliteta.
Mlekare ubuduće ne bi trebale samo finansijskim ucenama primoravati proizvodjače na kvalitet mleka,
ve da uz pomoć stručnih sluzbi unaprede farmsko držanje kod svojih kooperanata, a dodatnim finansijskim garancijama omoguće nabavku opreme za muzu i rashladnih uredjaja.
Standardi EU za kvalitet mleka:
- tačka smrzavanja mleka ne sme da bude viša od 0.53C
- sadržaj suve materije bez masti ne sme da bude manji od 8.50%
- sadržaj proteina ne sme da bude manji od 2.90%
- prisustvo antibiotika ne sme da bude više od 0.004 mikrograma
- prisustvo somatskih ćelija ne sme da bude više od 400 000 u ml mleka
- prisustvo bakterija ne sme da bude više od 1 milion u ml mleka
ANTIBIOTICI naši proizvodjači su upoznati sa propisanim karencama za prodaju mleka nakon terapije životinja sa antibioticima i uglavnom ih se pridržavaju tako da ovo ne predstavlja veći problem. Glavni problem je što naše mlekare na terenu koriste brze testove za antibiotike koji nisu pouzdani ili skupljaju uzorke mleka i naknadno ih ispituju, pri čemu za to vreme ceo tank sa mlekom moze biti
kontaminiran, tako da je najbolje raditi testove koji se koriste u EU tj. Delvo P i Delvo SP testove za mleko. Takodje, poželjno je da testiranje vrši veterinarska služba pošto se pojavljuju sve novije generacije antibiotika, kao i onih za koje ne postoji karenca za mleko.
SOMATSKE ĆELIJE reč je o leukocitima, makrofagima i epitelnim ćelijama same životinje koje su poreklom iz vimena i koje čine odbrambene ćelije organizma u slučaju pojave mastitisa. Broj somatskih ćelija veći od 400 000 u ml mleka, ukazuje da je mastitis prisutan.
U zemljama EU broj somatskih ćelija utiče na cenu mleka. Za mleko koje sadrži do 200 000 somatskih ćelija u ml, proizvodjač dobija premiju 3-5% na regularnu cenu; za mleko koje sadrži od 250 000 400 000 somatskih ćelija u ml, dobija 5-10% manje od normalne cene mleka; za mleko koje sadrži više od 400 000 somatskih ćelija u ml, dobija samo 40% od normalne cene mleka. Mlekare kod njih manje
plaćaju mleko koje sadrži veći broj somatskih ćelija zato što se iz ovakvog mleka dobiva manja količina šira znatno slabijeg kvaliteta, a somatske ćelije koje uništavaju bakterije ostavljaju iza sebe enzime koji su otporni na pasterizaciju i koji naknadno uništavaju masti i proteine mleka. Zahvaljujući ovome, kod njih postoji samo oko 1% proizvodjača koji ne ispunjavaju ovaj standard, a kod nas čak 50%. Da
bi se u našoj zemlji farmeri počeli pridržavati ovog standarda, potrebno je pored adekvatne opreme za mužu odrzavati i konstantnu higijenu vimena, što se postiže gradnjom objekata za stoku sa odgovarajućim ležištima za krave koja su dovoljno odignuta od prljavog poda, tako da vime ne ostvaruje kontakt sa fekalijama.
Važno je da vlasnik primeti i najmanje promene na vimenu i tako na vreme potraži pomoć veterinara, a bitna je i veterinarska služba koja bi redovno edukovala farmere po ovom pitanju.
Merenje broja somatskih ćelija u mleku se najuspešnije obavlja pomoću CMT (Kalifornija mastitis test), WMT (Wisconsin mastitis test), kao i elektronskim brojanjem.
BAKTERIJE merenje količine bakterija u mleku se vrsi pomoću Bactoscan tehnologije. U većini zemalja EU srednja vrednost broja bakterija u mleku uglavnom ne prelazi 50 000 u ml mleka. Veliki proizvodjači mleka kod njih, obično vrše rutinsku kontrolu bakterija pri otkupu mleka, a kod manjih proizvodjača i preradjivača mleka kontrolu bakterija vrše posebne inspekcijske službe, dok npr. brojna udruženja farmera sama plaćaju službe koje vrše kontrolu kako bi njihovo mleko postiglo najvišu tržišnu cenu.
Ova stavka u standardima mleka ima primaran značaj zato sto se neke bakterije prenose sa životinja na čoveka i time dovode do oboljenja, a i odredjene bakterije koje su otporne na pasterizaciju prave tehnološke probleme pri preradi mleka.
Mleko za preradu mora da potice iz zapata u kojima nema tuberkuloze i bruceloze, ali ako ono pozitivno reaguje na TBC test, ne može da se koristi za dobijanje proizvoda od mleka bez pasterizacije (termička obrada).
Limiti za odredjene bakterijske vrste (cfu/ml): sirovo mleko za piće (svih bakterija mora biti manje od 20 000 u ml mleka; Staphylococcus aureus mora biti manje od 500; Salmonella 0; Coliformis manje od 100), pasterizovano mleko (svih bakterija mora biti manje od 5 000/50 000; Coliformis manje od 5), sirovo mleko za preradu (mora da ima svih bakterija manje od 100 000; S.aureus manje od 2 000).
Osim S.aureus, sve ostale bakterije (Listeria, Salmonella, E.colli, Mcb.bovis, Mcb.paratuberculosis) se mogu naći u mleku isključivo zbog loših higijenskih uslova držanja zivotinja na farmi ili mlekari kada se nalaze u pasterizovanom mleku, ali do kontaminacije moze doći i pri preradi, pakovanju mleka itd.
Da bi se sprečila svaka kontaminacija, neophodno je da vime bude suvo i čisto prilikom muze.U većini zemalja EU je zabranjeno korišćenje ili kupovina sirovog mleka sa farmi.
Pravila EU po pitanju standarda u proizvodnji i preradi mleka su rigorozna, ali ona štite zdravlje životinja, omogućavaju postizanje maksimalnog kvaliteta mlečnih proizvoda i što je najvažnije štite zdravlje potrošača. Kod nas najveći problem u donošenju i pridržavanju ovih standarda predstavlja to da proizvodjači ne mogu finansijski da ispune ove uslove, a postoji i nedostatak stručnih službi koje bi vodile farmere ka dostizanju ovih standarda. Znači, potrebno je sagledati sve slabosti domaćih proizvodjača i napraviti jasnu strategiju i dinamiku sprovodjenja reformi u ovoj oblasti poljoprivrede.
preuzeto sa agromreza.org.rs |
