Izvori sveže, zelene trave su travnjaci, pašnjaci, livade i oranice. Trava moze služiti stoci za ispašu ili se moze konzervisati u vidu sena ili silaže, što je važno za zimski period godine.
U proizvodnji trave, glavne smernice su sledeće:
- potrebna je dobra organizacija na njivi
- košenje trave se vrši u periodu kada se dobija 3-4 tone po ha
- pratiti meteorološka predvidjanja pre odredjivanja datuma košen ja kako bi se aktivnosti oko košenja i sušenja trave smestile u period od 3 sunčana dana
- težiti sadržaju SM od 40-45% u travnoj masi za siliranje
- u siliranju koristiti aditive samo onda kada je sadržaj SM ispod 35%
- seckanje i siliranje travne mase treba izvršiti u toku 1 dana
- travu koja se silira pravilno smestiti u silos kako bi se obezbedila apsolutna nepropustljivost za vodu i vazduh
- za vreme uzimanja silaže iz silosa treba paziti da se ne stvore uslovi za samozagrevanje silaže
Trava se moze iskorištavati za ishranu krava u vidu:
- pašnjaka
- sena
- silaže

PAŠNJACI
Pašnjaci su travne površine koje služe za napasanje stoke. U predelima gde su oni značajnije zastupljeni, mogu biti jedini izvor stočne hrane u vreme aktivne vegetacije tj. od aprila do novembra.

Hemijski sastav paše
Paša sadrži visok procenat vode (60-80%) i ima veliku hranjivu vrednost zbog visokog učešća proteina u suvoj materiji (SM) paše (20-22%), a učešće proteina zavisi od botaničkog sastava paše tj. ako je udeo leptirnjača veći, viši je i sadržaj proteina. Mlade zelene trave sadrže 15-18% celuloze. U SM paše ima malo masti, a od minerala ima dosta Ca i K, a malo P (mogu se zbog ovoga koristiti fosforna djubriva) i Na (stoci na paši se mora davati NaCl). Kvalitetna trava je bogata sa vitaminima (vitamini A, K, C, kao i vitamini B kompleksa). Neke trave sadrže i gonadotropne i estrogene materije koje povećavaju mlečnost muznih krava.
Hranjive materije trava se dobro vare i s obzirom na njihov sadržaj, paša je jedno od najpotpunijih hraniva za stoku i kod nje su gubici minimalni, a i najjeftinija je hrana za stoku jer je one uzimaju same.

Botanički sastav paše
Od botaničkog sastava paše zavisi hranjiva vrednost paše i ona je bolja ako je učešće leptirnjača veće jer su one ukusnije i bogatije u hranjivim materijama od slatkih trava.
Botanicki sastav paše čine slatke trave (livadarka, engleski i francuski ljulj, ovčiji vijuk itd.), leptirnjače (deteline, lucerka, grahorina itd.), otrovne, škodljive i depresivne biljke (velebilje, bunika, gorušica, kukolj itd.), za ishranu bezvredne biljke i kisele trave (velika oštrica, dlakava oštrica itd.). Treba više obratiti pažnju na  zastupljenost ovih otrovnih i kiselih trava u paši zato sto one mogu biti opasne po zdravlje životinja.

Iskorištavanje pašnjaka
Pašnjake treba iskorištavati pravilno jer u suprotnom ubrzo dolazi do nestajanja kvalitetnih trava, a preovladavaju vrste koje imaju slabu hranjivu vrednost (korov,otrovne biljke). U proleće stoku treba puštati na pašnjake kada biljke izrastu 10-15, pa čak i 25cm, tj. kada se one izbokore, dobro razviju i narastu dovoljno visoko.
Prinos SM paše je tada oko 1,700kg po ha. Napasanje na pašnjacima sa manjom visinom trave, rezultiraće u gubicima prinosa, a napasanje na travi koja je viša od 25 cm, rezultiraće lošijim iskorištavanjem i lošijim kvalitetom pašnjaka. Ako se koristi ovaj sistem napasanja, moze se postići visoka proizvodnja mleka u toku leta i to sa ograničenom potrošnjom koncentrata, a sve ovo će dovesti do dobre zarade.
Treba obratiti pažnju i na način napasanja. Pregonsko ili rotaciono napasanje je najbolji vid iskorištavanja pašnjaka, zato jer se radi o planskom i ravnomernom napasanju stoke, pri čemu se vodi računa o regeneraciji trave, potrebama stoke u hranjivim materijama, stepenu gaženja i uništavanja biljaka. Ovaj vid napasanja obezbedjuje stoci sočnu biljnu vegetaciju sa najviše hranjivih materija.
Krave se obično leti pregonski napasaju. Neophodno je da pregoni budu dobro drenirani čime se poboljšava botanički sastav paše, a postiže se i najviši prinos SM i najbolja hranidbena vrednost trave po ha. Pregonsko napasanje se obično izvodi tako što se stoka drži na jednom pregonu 4 dana, a onda premesta na novi. Većina pregona se koristi i za pašu i za košenje. Obično se pregoni kose 1,8 puta godisnje, a redovno košenje pregona obezbedjuje dovoljnu količinu sveže, mlade trave dostupne
i za napasanje i za konzervaciju.
Važno je pregone i ograditi. Najbolje su električne ograde jer su dugotrajne, sa njima se lako pregradjuju pregoni, pokretljive su i za 70-80% su jeftinije od zičano-bodljikavih ograda.

Nega pašnjaka
Nega pašnjaka obuhvata sledeće:

- drljanje, tanjiranje i valjanje imaju za cilj bolje bokorenje biljaka i lakšu kosidbu
- poravnavanje krtičnjaka ječesto potrebno jer oni vrlo otežavaju kosidbu, a ovim postupkom se i povećava prinos zemljista
- rasturanje govedje balege se vrši drljanjem i tanjiranjem, zato sto ona predstavlja dobro djubrivo
- čišćenje pašnjaka se odnosi na skupljanje granja, kamenja
- parcijalna kosidba se odnosi na one delove pašnjaka na kojima strče nepopasene biljke
- odvodnjavanje tj. odstranjivanje vode sa onih mesta na pašnjaku na kojima se ona nepotrebno zadržava je vrlo važna higijensko-zdravstvena mera
- pravilna ispaša
- izgradjivanje pristupnih puteva i i staza za kretanje stoke
- mesta za pojenje stoke (bunari, valovi)
- djubrenje sa mineralnim djubrivima je mnogo važna mera jer se tako povećava sadržaj hemijskih elemenata paše, a uglavnom se koriste rastvorljiva kompleksna mineralna djubriva u količini od 400-800kg/ha
- uništavanje korova ručno ili pomoću selektivnih herbicida
- nadosejavanje se vrsi ručno ili mašinski i to u proleće na delovima pašnjaka na kojima su zbog nečeg izumrle biljke

Negativni aspekti pašnjaka
- proliv (ako u proleće stoka naglo prelazi sa ishrane senom na ishranu svežom, zelenom travom, može doći do proliva, tako da se ovaj prelaz mora uraditi postepeno i obazrivo)
- nadun (nagla i obimna ishrana krava sa leptirnjačama tj. lucerkom, detelinom, pogotovo ako su rosne i mokre od kiše, može dovesti do nadimanja životinja, indigestija i visokog mortaliteta)
- metiljavost (pašnjaci su često izvor metiljavosti stoke, tako da je potrebno životinje pre izgona na pašu dehelmintisati)
- velike žege, kiše i vetrovi (na otvorenom pašnjaku su često životinje izložene ovim pojavama, tako da im je ovde potrebno obezbediti nadstrešnice)
- insekti (prava napast za stoku na pašnjaku su obadi, muve, krpelji, tako da ih je potrebno odstraniti sa pašnjaka odgovarajućim tretmanima)
- zarazne bolesti (pašnjacima se mogu širiti i neke zarazne bolesti kao što su slinavka i sap, antraks, a leševi uginulih pacova, miševa i zečeva mogu biti izvor botulinusa, pa ih je potrebno ukloniti sa pašnjaka)

SENO

Seno predstavlja proizvod dobijen konzervisanjem zelene mase putem sušenja i to iz razloga da bi se životinjama obezbedilo dovoljno hrane preko cele godine (posebno zimi). Spravljanje sena je ograničeno na klimatski povoljne uslove i to za vreme kasnog proleća i leta. Seno moze biti od slatkih trava, leptirnjača (najbolje) i mešano. Ono treba da je što boljeg kvaliteta, higijenski ispravno, aromatično i
ukusno za životinje. Seno dobrog kvaliteta je zadovoljavajuća hrana za životinje u zimskim mesecima, ali tada može predstavljati i jedinu hranu jer je po svojoj hranjivoj vrednosti slično hranjivoj vrednosti koncentrovanih hraniva. Seno lošijeg kvaliteta i slabog higijenskog stanja je manje hranjive vrednosti i ne može da zadovolji potrebe životinja.
Iako ovaj vid konzervisanja trave ima ekonomski i nutritivni značaj, ono ipak iziskuje odredjene troškove za kosidbu, sušenje, a ovde dolazi i do smanjenja hranjive vrednosti trave zbog mehaničke manipulacije, mikrobioloških, fermentativnih i oksidativnih promena u biljkama.

TEHNIKA SPREMANJA SENA

Kosidba
Važno je da se trava kosi u odgovarajućem stadijumu kako bi se izbegli gubici u hranjivim materijama. Za goveda je najbolje seno trava pokosenih u vreme punog cvetanja. Kosidba ne treba da traje duže od 14 dana i izvodi se u toku godine jedanput, dvaput ili se kombinuje sa ispašom. Kosidba moze biti visoka (nije dobra zato sto se smanjuje prinos sena posto donje lišće biljaka ostaje nepokošeno), niska (ne valja jer se tako dobija zemljom zaprljano seno, a i nisko pokosene biljke slabo regenerišu i lako zamrzavaju) i odgovarajuća (najbolja i izvodi se na visini biljke od 4cm). Kosidba se moze vrsiti ručno ili mašinski tj. sa motornim, traktorskim kosačicama (bolja od ručne kosidbe jer je brza, ravnomernija i jeftinija).

Sušenje trave
Trava se moze sušiti na zemlji (najbolje je sušenje u naviljcima), na napravama, iznad zemlje (ovde je najbolje sušenje trave na ogradama u vidu taraba, na nogarima i na tzv. švedskim nosacima), veštačko sušenje strujom hladnog ili toplog vazduha (ovaj način sušenja je dobar kada je reč o lucerki i detelini) i sušenje trave u dehidratorima (najbolji način sušenja, ali i najskuplji jer zahteva odredjenu opremu i
utrošak energije; ovakvim sušenjem se dobija visoko kvalitetno seno lucerke i deteline koje se može mleti, pri čemu se dobija npr. brašno dehidrovane lucerke).

Gubici pri dobijanju sena
U toku sušenja se mogu javiti greške u vidu presušenja ili nedovoljnog susenja, pri čemu u oba slučaja dolazi do većih gubitaka hranjivih materija sena, a najveći gubici su mehanički koji nastaju pri prevrtanju otkosa, plašćenju, prevozu i kamarisanju sena.

Načini čuvanja sena
Vrlo važan faktor za održavanje dobrog kvaliteta i hranjive vrednosti sena je i način čuvanja sena. Seno se obicno čuva godinu dana i duže i to u:
- zatvorenim prostorima tj. šupama, tavanima, specijalno izgradjenim kulama (senici) gde se seno unosi kada je dovoljno suvo
- na otvorenim prostorima (prvo se odrede mesta za čuvanje sena tj. senjaci koji treba da se nalaze na suvom i u blizini štala, a onda se tu seno čuva sadeveno u stogove ili kamare i mora biti posoljeno tj. na 1000kg sena ide 4-8kg soli, zbog toga što se može lako pokvariti i zato što stoka rado jede posoljeno
seno)
Veoma dobar način spremanja i čuvanja sena je i baliranje sena koje se obavlja mašinama za presovanje tj. sabija se seno u kocke ili bale, tako da u 1 metar kubni stane 140kg sena.

Transport sena
Obicno se izvodi traktorima, kamionima. Balirano seno se lakše transportuje. Seno se ne treba transportovati pri velikim vrućinama, već ujutro ili predveče.
SILAŽA
Silaža od trava predstavlja proizvod konzervisanja biljaka sa mlečnom kiselinom. Odgovarajućim slaganjem i sabijanjem trave u silo prostore se stvaraju anaerobni uslovi za razvoj mlečnokiselinskih bakterija koje uzrokuju mlečnokiselinsko vrenje i proizvodnju mlečne kiseline koja kao konzervans omogućava čuvanje trave na duži period. Kvalitetna silaža se dobija od dobre sirovine, a u ovom slučaju to su slatke trave (posebno engleski ljulj), lucerka, crvena detelina.
Siliranje zahteva planski rad počev od setve krmnog bilja pa do utroška silaže, kao i investiciona ulaganja u opremu i objekte za silažu.
Prednosti siliranja nad drugim vidovima konzervisanja su sledeće:
- ovde je manja zavisnost od vremenskih prilika
- silaža se može koristiti u vreme nedovoljnog rasta trave i u sušnim godinama
- dugotrajna održivost silaže za upotrebu (1, 3, 10 - 40 godina)
- kraći period sušenja
- proizvodnja veće količine jeftine hrane
- smanjenje zapremine biljne mase
- manji utrošak rada
- manji gubici u količini i opštoj hranjivoj vrednosti nego npr. kod sena
- bolji kvalitet hraniva
U proizvodnji idealne silaže od trava, tri su faktora od posebne važnosti:
- kosenje trave u ranom stadijumu
- skraćen period provenjavanja (sušenja) do 40-50% SM
- dobar silažni i skladištni sistem

TEHNIKA SILIRANJA
Pravilno izvedena tehnika siliranja je uslov za odvijanje fermentacije i dobijanje kvalitetne silaže, a ona obuhvata kosidbu biljaka, sušenje, žetvu, utovar u prevozna sredstva, transport do silo prostora, istovar u silo prostore, sabijanje i izolaciju silažne mase od vazduha. Sve ovo mora biti sinhronizovano i brzo izvedeno.

Kosidba
Najbolje vreme košenja trave za dobijanje silaže je onda kada SM po ha dostigne 3-4 tone po ha. Visina trave je tada oko 20-30cm. Košenje trave u vrlo ranom periodu (manje od 2,5 tona SM po ha) daje silažu boljeg kvaliteta, ali se tada ne može iskoristiti sav potencijal rasta trave. Kasnije košenje trave (preko 4 tone SM po ha) je nepoželjno jer se tada ne dobija dobar kvalitet silaže, a ima i negativan uticaj na kvalitet ponovnog rasta trave i kvalitet pašnjaka.

Sušenje
Odmah nakon košenja, trava se prevrće. Isti postupak se ponavlja tokom narednih dana. Pri povoljnim vremenskim uslovima, željeni sadržaj SM trave od 40-45% se postiže u roku 2 dana po košenju, a može i za jedan dan. Ovaj kraći period provenjavanja tj. sušenja omogućava dobijanje ukusne silaže koja obezbedjuje visok nivo konzumacije bez korištenja aditiva, gubici količine i kvaliteta su smanjeni, a
omogućen je i kraći boravak trave u polju i time manja zavisnost od vremenskih uslova. Kada imamo mladu travu sa visokim udelom lista i visokim sadržajem proteina, najlakše se postiže visok kvalitet i niska cena silaže. Preporučuje se da trava ne stoji duže od 3 dana u polju. Ako trava nije dostigla željeni procenat SM u okviru ova 3 dana, treba je i pored toga silirati, ali tada treba koristiti aditive u cilju
dobre konzervacije.

Žetva
Za žetvu prosušene trave se koriste samoutovarne krmne prikolice, samohodni precizni krmni sekači ili četverougaoni baleri za velike bale (big baleri).
Pomoću preciznih krmnih sekača se prosušena trava secka kako bi se bolje sabila u silo prostore. Oni ne samo da seku travu, nego je i mešaju sa aditivima u homogenu masu, sto dobro utiče na proces fermentacije.
Najbolje su ipak samoutovarne krmne prikolice sa mnogo noževa zato sto se sa njima uštedi vreme, što je vrlo važno jer se siliranje mora odigrati brzo, u roku od jednog dana.

Aditivi
Da bi se postigli dobri rezultati, preporučena količina i pravilna distribucija aditiva su neophodni.
Aditivi se primenjuju kada je trava pokupljena u polju, tj. oni se mešaju sa travom u samohodnim krmnim sekačima. Oko 10% travne silaže sadrži aditive. U okviru njih je najbolje koristiti melasu i mravlju kiselinu. Melasa se uglavnom dodaje hranivima koja se teško siliraju jer ne sadrže dovoljno šećera, a to su leptirnjače (lucerka, crvena detelina). Melasa se ovim hranivima dodaje u količini od 0,5-4%, s tim da se prethodno rastvori u dva puta većoj količini vode. Mravlja kiselina se dodaje u hraniva kako bi se izbeglo samozagrevanje i razvoj plesni, ali je ona danas retko u upotrebi jer može izazvati acidozu.
Dodavanje aditiva u hraniva se vrši da bi se ubrzao proces siliranja i povećala hranjiva vrednost silaže.

Transport do silo prostora
Nakon utovara, trava za siliranje se transportuje traktorima do silo prostora. Kvalitet i veličina silo prostora je uslovljena količinom mase koja se silira. Za dobijanje kvalitetne travne silaže su najbolji silo tornjevi koji su okrugli, glatkih unutrašnjih zidova, tako da se u njima silažna masa sleže pod sopstvenim pritiskom istiskujući vazduh. Kao metalni silo tornjevi su poznati Harvestor silo kule čije je punjenje i
pražnjenje potpuno mehanizovano. Od ostalih silo prostora, za siliranje trava se mogu koristiti i silo jame, silo rovovi, adaptivni silosi, ali se oni ne preporučuju zbog većih gubitaka u silaži.
Danas se najčešće vrši siliranje u plastičnim pokrivačima iz kojih se nakon sleganja i sabijanja mase za siliranje, pumpama ispumpava vazduh.

Sabijanje biljne mase u silo prostorima

Način sabijanja zavisi od količine mase, veličine i tipa silo prostora.Masa se stavlja u silos sloj po sloj i onda u slučaju da se radi o većoj količini mase, sabija traktorima ili specijalno u tu svrhu konstruisanim vibratorima, a ako se radi o manjoj količini mase, ona se sabija lopatom. Sabijanje nije potrebno ako se siliranje izvodi u silo tornjevima, jer se u njima silazna masa samosleganjem dovoljno sabije i u njima se samo na kraju punjenja treba izvršiti sabijanje gornjeg sloja. Oni se pune sa travom jednom ili dva puta u toku sezone. Vazno je da se silos brzo napuni i što pre hermetički zatvori kako bi se sprečilo samozagrevanje silaže.
Cilj sabijanja iseckane silažne mase je istiskivanje vazduha iz silo prostora i stvaranje anaerobnih uslova za razvoj mlečnokiselinskih bakterija i ako ova operacija nije dobro izvedena, silaža se ne može iskoristiti za ishranu stoke.

Prekrivanje silosa
Kada se završi sabijanje i punjenje silo prostora, silažna masa se pokrije kako bi se izolovala od vazduha. Najbolje je masu pokriti sa dva sloja plastične folije (debljine 15mm) koje se stavljaju jedna na drugu. Plastični pokrivač bi trebao biti osiguran sa vencom peska oko ivice i da bude čvrsto pritisnut uz podlogu sto se postiže stavljanjem na njega starih guma. Sa folijom treba pažljivo postupati kako se ne bi probušila. Da bi se izbegle štete od ptica, glodara, pasa i mačaka, preko plastičnih folija se može prebaciti specijalni pokrivač. Ako se pojave rupe na ovom prekrivaču, one se moraju zalepiti, a ovo se proverava bar jednom nedeljno. U predelima sa peskovitim zemljištem, može se samo preko jedne folije prebaciti sloj zemlje debljine od 10-20cm.

GUBICI PRI SILIRANJU
Da bi se smanjili gubici pri siliranju, treba pažnju posvetiti procesu siliranja, hermetičkom zatvaranju silosa, a i kvalitet silaže treba da se održava kroz period trošenja. Gubici u hranjivim materijama pri siliranju se odnose uglavnom na ugljene hidrate (iznose 5-15%), a od vitamina najviše vitamin A i C. Kod izrazito vlažne silaze, gubitak u obliku soka iznosi 1-3%. Crna boja silaže je znak da se organska
materija ugljenisala.

OCENA KVALITETA SILAŽE
Ocena silaže se vrši na osnovu njene elektrohemijske reakcije, sadrzaja amonijaka, količine isparljivih masnih kiselina. Dobra silaža ima sivozelenu boju i očuvanu strukturu biljaka. Elektrohemijska reakcija je pokazatelj toka siliranja i ako ono teče normalno, ph silaže je 3.7-4.2.
Odnos isparljivih masnih kiselina pokazuje kvalitet silaže. Dobra silaža sadrži oko 2% mlečne kiseline, 0,3-0,5% sirćetne kiseline i buterne kiseline u tragovima.
Mlečna kiselina je bez mirisa. Ako se oseća oštar miris i ako je svetle boje, prisustvo sirćetne kiseline je povećano. Neugodan miris na kiselo ukazuje na neuspelu silažu. Aromatičan miris na sveže pečen hleb, tamna boja silaže i meka konzistencija biljaka ukazuju da se ona jače zagrejala tokom siliranja i lošeg je kvaliteta.

HEMIJSKI SASTAV I HRANJIVA VREDNOST SILAŽE
Da bi životinje efikasno iskoristavale siliranu masu, neophodno je poznavati sastav i hranjivu vrednost dobre silaže kako bi se pravilno formulisali obroci za optimalnu proizvodnju mleka.
Silaža dobrog kvaliteta sadrži 20-34% SM (3,3-4,8% proteina, 0,3-2,1% masti, 3,0-10,4% celuloze, 0,8-7,0% pepela i 15-25 mg/kg karotina) i 66-80% vode.

ISHRANA KRAVA SA SILAŽOM OD TRAVE
U toku perioda ishrane krava sa silažom, potrebno je pri njenom izuzimanju iz silosa obratiti pažnju na sprečavanje prodora vazduha i njeno kvarenje. Silažu treba brzo izuzimati iz silosa i to najmanje 2 metra nedeljno ako nije prekrivena zemljom i 1,5m ako jeste. Važno je i da površina silaže ostane ravna kako bi se izbeglo prodiranje vazduha, a za ovo su priključni blok za traktor i rotacioni sekači idealni.
Jaka sekundarna fermentacija zbog naknadnog prodiranja kiseonika u silazu dovodi do velikih gubitaka SM, smanjenja hranjive vrednosti i kvari ukus silaže zbog čega se smanjuje njen unos od strane životinja.
Muznim kravama se može dnevno davati u SM obroka 6-7kg kvalitetne silaže od trava i lucerke.
Negativno dejstvo silaže u ishrani muznih krava je da njen miris moze preći u mleko, pa to mleko nije povoljno za pravljenje tvrdih sireva.

preuzeto sa agromreza.org.rs