 Alfalfa je lucerka, višegodišnja biljka sa velikom sposobnošću adaptacije na uslove sredine i predstavlja vrlo cenjeno hranivo za stoku. Ima visok sadržaj hranjivih materija i daje više proteina po hektaru nego bilo koje krmna biljka. U nekim područjima se kombinuje sa silažnim kukuruzom. Izvrsna je hrana za goveda i to u kombinaciji sa nekim slatkim travama. Dopunska ishrana mlečnih krava sa žitima, smanjuje mogućnost pojave naduna, a
postiže se i balans izmedju visokog sadržaja proteina u alfalfa i energije žita. Alfalfa se uglavnom daje stoci u obliku peleta.
Sadrži antibakterijsku supstancu koja deluje protiv gram (+) bakterija. Seme alfalfa se melje i kao takvo se treba oprezno davati govedima.
Uslovi uzgoja alfalfa
Uzgoj alfalfa u osnovi najviše zavisi od zemljišta i klime. Proizvodnja alfalfa ne zavisi puno od padavina jer dubok korenov sistem crpi dovoljno vode iz dubljih slojeva zemljišta. Najbolje zemljište za uzgoj alfalfa je zemljište sa neutralnim pH.
Prinos semena je viši na navodnjenom nego na suvom zemljištu. Laka zemljišta (ilovača, peskovita zemljišta) su najbolja za uzgoj alfalfa jer je cvetanje biljaka veće ako su one manje izložene suši. Treba izbegavati plitka, teška i zemljišta bazne pH.
Setva
Treba uvek posaditi seme u zemlju. Idealna dubina setve je od 1-1,9cm. Najbolje je setvu vršiti u proleće. Kasnija setva moze rezultirati štetama u prinosu zbog suše, a setva izvršena posle sredine 8. meseca je takodje rizična zbog hladnoće i manjeg prinosa semena sledeće godine.
Mešani usev alfalfa sa drugim vrstama biljaka se ne preporučuje zato što se sledeće godine dobija manji prinos alfalfa. Ako ipak postoji velika potreba za nekim dodatnim usevom, može se zasaditi neka nekonkurentna biljka kao sto je lan. Ako se kao dodatni usev sade cerealije, količina njihovog semena bi trebala da bude upola manja nego obično i kosidba biljaka koje služe za konzervisanje bi se trebala izvesti pre njihovog potpunog sazrevanja. Neki poljoprivrednicii kombinuju setvu tako što 7 redova nekog dodatnog useva sade izmedju svakog reda alfalfa čime se izbegava konkurencija medju biljkama.
Retkom setvom se obično dobije veći prinos alfalfa. Preporučuje se setva od 1,1kg semena po ha, sa širinom reda od 60cm. Ako su redovi široki 90cm, idealna setva je 0,8kg semena po ha. Koliko gusta setva treba da bude, videće se sledeće godine.
Djubrivo
Ne preporušuje se azotno djubrivo za alfalfa. Alfalfa obično ne oskudeva u kalijumu, fosforu i sumporu, ali je često deficitna u boru i molbidenu. Uvek treba zemljište testirati kad se želi primeniti mineralno djubrivo. Idealno bi bilo nadjubriti zemljište pre setve.
Oprašivanje
Uzgoj alfalfa zahteva i oprašivanje sa odgovarajućim vrstama pčela. Mogu se iskoristiti i bumbari, ali ovo nije pouzdano. Potreban je veliki broj pčela da bi se oprašio usev, tj. 20 000-50 000 pcela/ha. Obično se pčele postave u usev i to u odgovarajuće vreme i onda se nakon oprašivanja sklone do iduće godine.
Kontrola insekata
Polja sa zasadjenom alfalfa su raj za razne vrste insekata. Skakavci mogu ozbiljno ugroziti usev jer odsecaju nezrele mahune. Bube i lisne vaši se hrane biljnim sokom i tako uništavaju pupoljke, cveće i mahune. Larve žižaka se takodje hrane sa pupoljcima i cvećem. Dobro je primeniti odgovarajuće insekticide čim se primeti šteta.
Mnogo bube se preko zime nalaze u stadijumu jaja u polju alfalfa, tako da se ona mogu ukloniti spaljivanjem i to u rano proleće. Proletnje spaljivanje takodje pomaže i u suzbijanju alfalfa biljnih bolesti koje se mogu zimi pojaviti na strništu.
Žetva
Žetvu alfalfa mogu da ometaju vetrovi, tako da se ona treba pažljivo isplanirati i obaviti. Žetva se vrši kombajnom i to pažljivo kako se ne bi izgubilo puno semenja. |
