Telenje predstavlja vrlo kritičan period u životu krava jer su one tada izložene velikom stresu, a javlja se i fiziološka promena tj. promena vimena od stanja u kojem ne luči mleko u stanje kada luči mleko.
Važno je pridržavati se odgovarajuće strategije ishrane za vreme laktacije i zasušenog perioda kako bi se obezbedilo lakše telenje i dobro zdravlje grla u sledećoj laktaciji. Krave treba da su zasušene u odgovarajućoj telesnoj kondiciji (3-3.5), a ona zavisi od ishrane za vreme prethodne laktacije. Optimalna telesna kondicija u vreme telenja je apsolutno neophodna kako bi se postigla visoka
proizvodnja mleka i dobro zdravlja krava za vreme nove laktacije. Grla u optimalnoj kondiciji pokazuju bolji apetit neposredno nakon telenja, pa je unos hrane veći zbog čega je važno pažljivo isplanirati i podesiti obroke sa zasušenog perioda na period rane laktacije.

Nega krava je neophodna u:
- u periodu laktacije
- u periodu zasušivanja
- u periodu telenja

NEGA KRAVA U PERIODU LAKTACIJE

Od početka laktacije pa nadalje, znatno se povećava proizvodnja mleka i zato mlečno grlo zahteva adekvatne količine telesnih rezervi. Krave maksimalno proizvode mleko izmedju 30 i 50 dana po telenju, a maksimalan unos suve materije je izmedju 60 i 90 dana nakon telenja. U ovom periodu je potrebno visoko proizvodnim grlima davati dobro izbalansirane obroke sa visokim sadržajem energije kako bi se što bolje zadovoljile njihove potrebe u hranjivim materijama i kako bi se postiglo dobro zdravlje kao i fertilnost (plodnost) životinja.
Obnavljanje telesnih rezervi
Oko 90-og dana laktacije unos suve materije je dovoljan da zadovolji potrebe krava u hranjivim materijama. Od 90-og dana pa nadalje, proizvodnja mleka postepeno opada, ali unos suve materije ostaje na relativno visokom nivou što rezultira pozitivnim energetskim bilansom i time se izgubljene telesne rezerve sa početka laktacije nadoknadjuju, pa krava tako obnavlja telesnu kondiciju.
Savetuje se pažljivo snabdevanje krava sa lako svarljivim ugljenim hidratima (kukuruz) zato što se krave mogu ugojiti pri kraju laktacije, a to se ne preporučuje.
Najbolje ih je hraniti sa obrocima bogatim kabastim hranivima sa niskim sadržajem lako svarljivih ugljenih hidrata.

Pothranjenost
Krave koje su previše mršave u vreme telenja, gube telesne rezerve što rezultira smanjenom proizvodnjom mleka. Ako je prosečna telesna kondicija krava u ranoj laktaciji preniska, trebalo bi proveriti obrok, jer nivo energije u obroku može biti prenizak da bi krave zadovoljile svoje potrebe u hranjivim materijama.
Krave premršave 200-og dana laktacije treba snabdevati sa hranivima bogatim energijom tj. treba im davati dodatne količine koncentrata i kvalitetnih kabastih hraniva kako bi im se popravila telesna kondicija. Lakše se postiže bolja telesna kondicija u vreme laktacije nego u periodu zasušivanja, pa se preporučuje da se kravama podesi kondicija izmedju 200 i 300 dana laktacije kako bi imale optimalnu
kondiciju u periodu zasušivanja. Za vreme zasušenog perioda, telesna kondicija se može samo neznatno popraviti.
Prehranjenost
Ugojene krave obično imaju teskoće pri telenju, a često se kod njih javlja zaostajanje placente i drugi metabolički poremećaji. Ako su krave ugojene u I periodu laktacije, one obično dostižu maksimum u proizvodnji mleka, a ako su ugojene u II periodu laktacije, treba im podesiti obroke zato što kondicija krava u vreme telenja mora biti na pravom nivou. Redukcija telesne kondicije u periodu zasušenja nije preporučljiva, pa je zato potrebno u II periodu laktacije ugojene krave hraniti sa manjim količinama koncentrata ili ih potpuno isključiti, a takodje im treba davati i kabasta hraniva sa nižim sadržajem energije. Za veća stada je preporučljivo napraviti proizvodne grupe kako bi im se davala optimalna količina hrane prema potrebama.

NEGA ZASUŠENIH GRLA

Dužina zasušenog perioda
Optimalna dužina zasušenog perioda je oko 60 dana i ne preporučuje se kasnije zasušivanje jer krave mogu postati previše uhranjene.

Proces zasušivanja
Zasušene krave treba odvojiti od stada i hraniti sa niskim nivoom obroka kako bi doslo do naglog prestanka lučenja mleka. Obično preskakanje dve muže izaziva prestanak lucenja mleka.

Zasušivanje i mastitis
Krave koje su imale (sub)klinički mastitis treba tretirati sa odgovarajućom terapijom za zasušena grla (antibiotici) i to neposredno nakon poslednje muze. Sva grla koja su nedavno zasušena treba pažljivo posmatrati i ako treba konsultovati veterinara.

Ishrana zasušenih grla
Ishrana zasušenih krava treba biti takva da one održavaju željenu telesnu kondiciju. Preporučuje se analiziranje uzoraka hrane kako bi se mogao precizno sastaviti obrok za zasušena grla.
U prvom mesecu zasušenog perioda, krave treba hraniti obrocima koji omogućavaju održavanje telesne kondicije i proizvodnju mleka od 2-4kg dnevno.
Za vreme drugog meseca zasušenog perioda, krave treba hraniti obrocima koji zadovoljavaju energetske potrebe za proizvodnju oko 5kg mleka dnevno.
Pošto količina vode koju krava unosi povećava steonost za 1/3, one uvek trebaju imati na raspolaganju dovoljno sveže vode.
Kabasta i fibrozna hraniva dobrog kvaliteta i niskog sadržaja energije (pleva i seno kultivisanih trava) su idealna za pravilno funkcionisanje buraga, pa trebaju biti kravama na raspolaganju i to bez ograničenja. Ako se kravama daju kabasta hraniva sa visokim sadržajem energije, njihova količina treba biti limitirana.
Preporučuje se da pred kraj zasušenog perioda udeo kabastog hraniva postepeno bude zamenjen kabastim hranivima koje će krave konzumirati nakon telenja.
Potrebno je oko dve nedelje da se funkcija i morfologija buraga krave prilagode novom obroku. Iznenadne promene obroka se ne preporučuju. Količinu koncentrata treba postepeno povećavati i to tako da se postigne maksimum dve nedelje nakon telenja i da je količina ovih hraniva srazmerna očekivanom prinosu mleka.
Da bi krave bile dobrog zdravlja u zasušenom periodu, potrebno je dopuniti obrok željenom količinom minerala i vitamina. Mlečna groznica krava se sprečava ograničavanjem Ca u oborku za vreme zasušenog perioda jer se ovako stimuliše mobilizacija Ca iz skeleta i time Ca postaje dostupan za kravu tj. one su tad sposobne da odgovore visokim zahtevima za Ca na početku nove laktacije.

Nega papaka pri zasušivanju krava
Na kraju prethodne laktacije ili na početku zasušenog perioda je potrebno izvršiti obrezivanje papaka kravama jer je važno da krave na početku nove laktacije imaju potpuno zdrave noge. Ako krave šepaju nakon telenja, ovo će uzrokovati niži prinos mleka i pogoršanje telesne kondicije, kao i lošiju performansu reprodukcije. Šepanje na početku laktacije će rezultirati izostankom znakova estrusa i time otežano otkrivanje polnog žara što će izazvati odlaganje koncepcije i kao rezultat toga će se
javiti duži interval telenja.

NEGA KRAVA PRI TELENJU

Uslovi u periodu pre telenja
Boks za telenje krava treba da je očišćen, dobro provetren i dezinfikovan pre svakog telenja. Ne preporučuje se premeštanje steonih grla u odvojene bokseve za telenje kratko vreme pre telenja zato što je kravama potrebno neko vreme da se prilagode novom okruženju. Ako se prostor za telenje nalazi na otvorenom, treba da je zaklonjen od sunca, vetra i kiše.

Proces telenja
Pošto je imuni sistem krava slabiji pri telenju i time je veća verovatnoća da dodje do bakterijskih infekcija, okruženje gde će se krava teliti treba da bude što čistije. Za vreme ili nakon telenja može da dodje do endometritisa, tako da se osobe koje asistiraju pri telenju moraju striktno pridržavati higijenskih standarda. Takodje, pomoćna oprema pri telenju (konopci i sredstva za podmazivanje) mora biti
higijenski ispravna i nikad ne treba koristiti sapun ili drugi dezinficijens kao sredstvo za podmazivanje.

Znaci koji ukazuju da je telenje otpočelo su sledeći: krave postaju nemirne, vime otice, otok vulve i opuštanje ligamenata izmedju sednjačne kvrge i korena repa. U nekim slučajevima sise puštaju mleko i tada se preporučuje muža odredjene količine mleka kako bi se smanjio pritisak u vimenu, a nakon muže, sise treba dezinfikovati.
Većina krava se teli bez pomoći, ali je potrebno ipak pažljivo nadgledati telenje u slučaju da je pomoć potrebna i da bi se teletu pružila odgovarajuća nega nakon telenja. Ako se sumnja na abnormalno telenje ili ako se ono ne odvija normalnim tokom, potrebno je pozvati veterinara.
Žurba i korištenje sile u toku telenja može uzrokovati povrede u genitalnom sistemu krave, a i one će biti jako iznurene nakon telenja. Proces telenja se mora odvijati bez poteskoća kako bi se krave posle mogle lako oporaviti i povratiti snagu.
Nakon telenja kravama treba dati svežu i mlaku vodu i još joj pružiti nešto visoko kvalitetnog sena ili osušene repine rezance da bi joj se stimulisao apetit.

Period nakon telenja
Samo u slučaju da se u bronhijalnim tubama teleta nalazi sluz, potrebno ga je odmah nakon telenja podići na zadnje noge da bi se sluz izbacila. Odmah po rodjenju, teletu se mora dezinfikovati pupčana vrpca u rastvoru joda. Važno je da tele što pre dobije kolostrum i to najmanje 2 litre ubrzo po telenju. Nakon par sati, tele treba smestiti u individualni boks.

U proseku je potrebno 25-30 dana da se reproduktivni trakt krave vrati u normalno stanje i obično ciklus estrusa počinje dve nedelje nakon telenja. Ovaj period može biti produžen ako je kod telenja bila potrebna pomoć i ako se radilo o zaostaloj posteljici ili endometritisu.
U periodu nakon telenja treba posebno obratiti paznju na krave da bi se što pre uočila svaka nepravilnost. Može se konsultovati veterinar kako bi se krava brže oporavila i pripremila za novo osemenjavanje. Osemenjavanje se obično vrši 50-75 dana po telenju. Za prvotelke i starije krave
koje su ranije imale teskoće u telenju je od velike važnosti da seme potiče od bikova
koji daju laka telenja. Vodjenje evidencije o podacima vezanim za telenje, pomoći će poljoprivredniku u izboru dokazanih bikova.

ZAKLJUČAK

Da bi krave bile dobrog zdravlja, dale zdravu i razvijenu telad i obezbedile visoku proizvodnju mleka, vrlo je važno obratiti pažnju na njihovu negu u periodu oko telenja. Pod ovim se podrazumeva  odgovarajuća ishrana u periodu laktacije, u zasušenom periodu i u vreme i nakon telenja. Važno je kravama obezbediti i dobre higijenske uslove. Ukoliko se primete bilo kakve abnormalnosti, potrebno je
konsultovati veterinara.
Znači, ako poljoprivrednik posveti dovoljno brige i vremena negi krava, dobri rezultati sigurno neće izostati.