 Soja i stočni grašak spadaju u porodicu leguminoza i kao takve se koriste u ishrani stoke kao rkmno bilje koja osigurava izvor proteina (belančevina). Proteini se sastoje od amino-kiselina (njihov su sastavni deo) koje su opet esencijalne (neophodne za život) i koje se moraju uneti hranom jer ih organizam sam ne proizvodi i neesencijalne bez kojih organizam može neko određeno vreme ili ih može proizvesti i sam. Za svaku vrstu životinja postoji drugi popis esencijalnih amino-kiselina.
Najgrublja podela je na preživare koji uz pomoć posebnih bakterija sami proizvode većinu amino-kiselina pa zbog toga je za njih popis esencijalnih amino-kiselina kraći i na nepreživače koji moraju hranom dobiti sve što im je potrebno za život i proizvodnju.
Svaka hrana ima drugačiju “krvnu sliku” u obliku: amino-kiselina koje grade proteine, ugljeno-hidrata koji daju energiju i vitamina i minerala. Stoga je neophodno kombinovati hrane i na taj način koristiti određenu hranu u procentu za određenu vrstu i kategoriju životinja.
Sadržaj proteina i masti u nekim krmnim biljima:
|
%sirovih proteina |
%probavljivih proteina |
%sirove masti |
metionin + cistin
|
lizin |
triptofan |
| Soja zrno tostirana |
38 |
34,1 |
18 |
1,09 |
2,4 |
0,52 |
| Sojina sačma |
44 |
37,5 |
0,5 |
1,59 |
3,2 |
0,6 |
| Soja tostirana |
42 |
35,5 |
3,5 |
1,22 |
2,7 |
0,65 |
| Suncokret sačma |
42 |
41,1 |
2,3 |
2,2 |
1,7 |
0,5 |
| Suncokret pogača |
41 |
32 |
7,6 |
7,6 |
2 |
0,6 |
| Sačma uljane repice |
36 |
32 |
2,6 |
2,6 |
2,12 |
0,46 |
| Grašak, suvo zrno |
23-25 |
20 |
1,7 |
1,7 |
1,43 |
0,9 |
| Kukuruz |
7-8 |
5 |
3,5 |
3,5 |
0,22 |
0,09 |
Zato, hrana u jednom obliku na primer soja tostirana izvrsna je u tovu brojlera u količini do 25 % jer ulje koje sadrži “zamasti” stočnu hranu što smanjuje nadražaj sluznice nosa od prašine i daje energiju koja je toj kategoriji neophodna i u ishrani nosilja i prasadi ali u ishrani muznih krava sojina sačma ili pogača su daleko poželjnije jer sadrže daleko veći procenat proteina.
Sačme i pogače uljarica: soje, suncokreta i uljane repice u stvari su nusproizvod fabrika ulja koje su stiskanjem zrna (pa se dobiju pogače) ili hemijskim postupkom (ostaju sačme) odstranile sadržaj ulja.
Da bi se soja u obliku zrna mogla koristiti kao stočna hrana potrebno je termički je obraditi (prepržiti, tostirati ili kuvati) na najmanje 107 C na 10 min. da bi se uništio tripsin inhibitor (enzim koji blokira deo probave) .
Stočni grašak koristi se prekrupljen u ishrani stoke i u daleko većim % nego tostirano zrno soje. Koristi se kod mlađih kategorija svinja do 10 %, peradi do 3% dok kod starijih kategorija i goveda do 30 % u sastavu krmnih smesa.
Grašak je vrlo zahvalna krmna kultura jer ne zahteva doradu pre korištenja, jednostavan je i nije zahtevan u uzgoju, rano se skida što ostavlja mogućnost još jednog useva u istoj godini i ostavlja oplemenjeno tlo azotom. I ono što je najvažnije, ozimi stočni grašak daje i na našim područjima siguran prinos, daje proteine koji su proizvedeni na našoj njivi čime se smanjuju troškovi u stočarskoj proizvodnji.
Stočni grašak pogodan je za ishranu stoke u svim fazama razvoja. U zelenom stanju za ishranu muznih krava, u mlečno- voštanoj zreobi zrna za senažu (cela biljka se silira), suvo zrno prekrupljeno u sastavu krmnih smesa i na kraju slama, koju stoka rado jede. To je kultura koja sasvim opravdano osvaja sve više prostora na njivama stočara.
preuzeto sa hzpss.hr |
