Formiranje i rezidba

Mnogi mladi zasadi oraha, na žalost, propali su već u prvoj godini sadnje zbog nebrige vlasnika. Najveća greška većine voćara je njihovo shvatanje da su, nakon što su posadili voćnjak „mirni" na dugo vreme... Voćnjak strada zbog korova, divljači, glodara, bolesti, grada i ostalih vremenskih nepogoda.

S druge strane, ima pozitivnih primera i zainteresovanih proizvođača oraha koji slušaju struku i spremni su da primenjuju znanja u svojim zasadima.

Kod oraha treba dugoročno ulagati u sadnju, formiranje i održavanje zasada. Jedino u tom slučaju mogu se očekivati kvalitetni i stabilni prinosi.

Sadnja

Obavlja se u jesen ili u proleće ali u većini naših agroklimatskih područja bolja je jesenska sadnja. Pre same sadnje,kao i kod svih voćnih vrsta, vrhove korena treba skratiti i koren potopiti 15-etak minuta u žitku smesu sveže kravlje balege, zemlje i vode. Voćka se mora posaditi na onu dubinu na kojoj je rasla u rasadniku, uz nju treba postaviti i privezati kolac (2-3 m ) koji će pomoći formiranje ravnog i uspravnog debla.

slika1. Potapanje sadnica

Uzgojni oblik

Najčešći oblik je piramida ili pravilna palmeta koji odgovaraju većim razmacima sadnje, odnosno bujnim podlogama (isto je i kod oraha koji se uzgajaju za proizvodnju drva). Za orahe koji se uzgajaju za drvo može se formirati višlje deblo (2-3 m ).

Formiranje

Za ovaj uzgojni oblik treba sadnicu u proleće prekratiti na buduću visinu debla 1,5-2,0 m.

Slika 2. Posadjena sadnica

Slika 3. Sadnica skraćena na željenu visinu debla

U prvoj godini nakon skraćivanja sadnice krenuće vršni pupoljci iz kojih će se razviti izdanci sa listovima koje će postati primarne grane u budućoj krošnji. Kod nižih sadnica, u prvim godinama uzgoja treba formirati deblo tako da se forsira razvoj vršnog izdanka. Ako na korenovom vratu ili na deblu krenu „nepoželjni" izdanci, takvi se listovi moraju ostaviti zbog skupljanja hranjiva, ili se saviju kontra prema zemlji da se smanji bujnost a hranjivi sokovi usmere u vršne pupove ili se pinciraju na 2-3 lista. Oni će se odstraniti u jesen iste ili proleće sledeće godine.

Slika 4. Konkurentni izdanak

Slika 5. Povijeni izdanak
U drugoj i trećoj godini rezidba će biti usmerena na formiranje debla i krošnje pri čemu treba znati da će u prvoj i drugoj godini uzgoja biti po pravilu mali porast nadzemnog dela voćke zbog prilagodjavanja i početnog rasta korenovskog sistema. Tek kad se voćka dobro ukoreni, počeće intenzivniji rast nadzemnog dela voćke. Stoga je vrlo važno u tom vremenu voćnjak držati čist od korova, štititi ga od napada divljači, bolesti i štetočina.

Slika 6. Zimska rezidba

Slika 7. Pinciranje
Sledećih godina nastavlja se izbor primarnih grana povijanjem ili otklanjanjem od provodnice na 60-80 cm. Na primarnim granama sledećih godina ostaviće se sekundarne grane o kojima kod oraha ne treba voditi posebnu brigu. Nepoželjne grane i suvišne mladice koje će se razviti na stablu (konkurencije), treba odmah u vegetaciji odrezati dok su zeljaste ali najkasnije do kraja maja.

Slika 8. Formirano stablo

Rezidba u rodu

Stara rodna stabla orezuju se na sledeći način:

1.
Odrezati sve polomljene, osušene ili oštećene grane tako da rez bude 20-30 cm u zdravom.
2.
Odstraniti guste, primarne grane iz sredine krošnje i na razmak 70-90 cm. Odstraniti onu granu koja smeta i oštećuje drugu granu.
3.
Odrezati konkurentne grane (vodopije) u letnoj rezidbi osim u slučaju kada će se koristiti kao produljnica
4.
Produljnice grana, kao kod većine voćaka, se ne skraćuju nego se ostavljaju jednostruko na spoljnu granu ( kao žice na kišobranu)
5.
Sve rane obvezno premazati voćarskim voskom.

Preuzeto sa hzpss.hr