Visokožbunasta americka borovnica potiče iz SAD. U divljem stanju se prostire u istočnom delu SAD-a (od Floride na jugu do Micigena na severu). Dostiže visinu od 3 - 4,5 m, a najbolje uspeva na vlažnim
staništima i vecoj nadmorskoj visini. Zbog specifičnosti korenovog sistema, veoma je osetljiva na sušu.  Borovnica je po mnogo čemu specificna biljka. Pripada grupi jagodastih voćaka i veoma je značajna i
korisna sa aspekta hranljivosti i lekovitih svojstava ploda. Vrlo malo je iskorišćena u odnosu na mogućnosti koje pruža.
Borovnica je dugovečna biljka i njena eksploatacija traje od 20 pa do 50 god i više. Jedna je od najskupljih voćnih vrsta i za podizanje 1 ha zasada košta oko 20.000 € i to bez protivgradne mreže. Sa mrežom cena prelazi 35.000 €. Obzirom na dužinu eksploatacije stopa amortizacije nije velika. Investicioni period traje od tri do šest godina, a najveća ulaganja su u pripremi zemljišta i podizanju zasada (humus, materijali za popravku zemljišta, sadnice (jedna kvalitetna sadnica košta oko 3,5 do 4 €), sistem za navodnjavanje i dr.). Od treće do šeste godine prinosi se uvećavaju a od sedme godine zasad ulazi u puni rod.

U punoj eksploataciji najveci troškovi su u berbi koja se obavlja više puta. Plodovi, prvenstveno namenjeni svežoj potrošnji gde imaju i najveću cenu moraju se brati pažljivo u male posudice što dodatno usporava i poskupljuje berbu. Gajena visokožbunasta borovnica (Vaccinium corymbosum L.) ili popularno nazvana „američka borovnica“ je vrlo malo zastupljena u Srbiji, ispod 10 hektara. Njena proizvodnja u svetu poslednjih godina premašuje  200.000 t i ima tendenciju povećanja. Šumska borovnica (Vaccinium myrtillus L .) je     
rasprostranjena u svetu a i kod nas na planinskim proplancima i visovima Kopaonika, Golije, Javora, Medvednika, Vlasine i dr. od 800 pa do 1300 m nadmorske visine. Ukupno se otkupi više desetina tona godišnje a veliki deo ubrane borovnice se koristi u domaćinstvima tako da se ne može utvrditi tačna proizvodnja. Ona ima višu cenu od američke i vecu potražnju ali su  
njeni areali gajenja ograničeni.                          
.        U našoj zemlji ima veoma malo iskustava u gajenju visokožbunaste borovnice. Od 70-tih godina prošlog veka do danas c injeno je nekoliko pokušaja uvodenja u proizvodnju ove plemenite voćne vrste. Uprkos relativno povoljnim uslovima rezultati su uglavnom bili nezadovoljavajući, tako da je i interes proizvodača bio zanemarljiv. Intenzivna i profitabilna proizvodnja visokožbunaste borovnice podrazumeva redovnu i obilnu rodnost i visok  kvalitet ploda, kao i znatno veću vrednost proizvodnje u odnosu na druge troškove. Obzirom da  eksploatacioni vek plantažno gajene borovnice iznosi 15 do 20 godina, a da podizanje zasada zahteva ulaganje velikih novčanih sredstava, zbog čega je neophodno, pre otpočinjanja investicija izvršiti detaljnu analizu agroekoloških i drugih uslova koji su relevantni za ovu
proizvodnju na odredjenom prostoru.  Rentabilna proizvodnja ove voćne vrste moguća je jedino u odgovarajucim agroekološkim i drugim uslovima.

Gajena borovnica ima širok areal uspevanja ali i svojevrsne zahteve u pogledu klimatskih i zemljišnih uslova. Od klimatskih činilaca za gajenje borovnice najveći značaj imaju toplota, voda i vlažnost vazduha i svetlost. Gajenim sortama borovnice najviše odgovaraju umereno topla i umereno vlažna područja, sa vegetacionim periodom dužim od 160 dana. Blizina vodenih povšina, takode povoljno deluju na rast i razvitak ove voćne vrste.

Ukoliko Vas zanima kako da odaberete lokaciju za podizanje zasada borovnice, potrebni uslovi za kvalitetan rasad i ostale važne informacije pročitajte ovde.

Više o izboru sadnog materijala i vrstama borovnice pročitajte ovde.