Po proizvodnji ribizle naša  zemlja je medu poslednjim zemljama u Evopi i  svetu.Ona ne zadovoljava ni domaće potrebe. Pre više od 30 godina na prostorima bivše Jugoslavije proizvodnja ribizle, uglavnom crne i crvene, dostizala je nekoliko hiljada tona sa više stotina hektara površina. Najveci deo korišcen je za preradu u domacoj prehrambenoj industriji (sokovi, marmelade, džemovi) i delom za izvoz. Danas, nažalost, proizvodnja gotovo i da ne postoji i statistika je čak i ne beleži. U medjuvremenu stvoreno je mnogo kvalitetnih sorti koje dobro podnose nepovoljne uslove gajenja i znatno većih prinosa (iznad 20 t/ha). U svetu je znatno porasla potražnja obojenog voća kao značajnog izvora zaštitnih materija neophodnih za čovečiji organizam a medju njima je vodeća crna ribizla. Sve više je razloga za njeno ponovno uvodenje u proizvodnju.

Podizanje zasada crne ribizle zahteva manja ulaganja nego druge jagodaste voćne vrste (nema naslona i manje sadnog materijala po hektaru) i apsolutno je bez uvoznih komponenti. Brz obrt uloženih sredstava i siguran plasman dodatna su motivacija za vraćanje ovoj vrsti.

Plod crne ribizle ima veliku hranljivu, terapeutsku i tehnološku vrednost a naročito je bogat u sadržaju vitamina C (do 200 mg%) i  antocijanina. Odlikuje se specifičnim mirisom. Sadrži dosta šećera, belančevina, mineralnih supstanci i tanina. Plod ribizle koristi se za jelo u svežem stanju, pored toga služe za spravljanje raznih preradjevina: sokova, džemova, želea, marmelada, sirupa, u konditorskoj industriji kao dodaci u spravljanju bombona, čokolada, kremova, pudinga i dr. Posebno je ribizla cenjeno voće u sve popularnijem "napitku zdravlja" - voćnom jogurtu. Nažalost kod nas se taj proizvod još uvek malo koristi. U farmaceutskoj industriji se koriste i plod i list ribizle, posebno crne. Plod ribizle i njegove preradjevine potpomažu normalizaciji i stabilizovanju krvnog pritiska, posebno je preporučljiv za osobe koje imaju visok pritisak, zatim u popravci krvne slike posebno kod malokrvnosti. Utvrdjeno je da sok crne ribizle pomaže pri lečenju krvarenja desni i proširenih vena i da pozitivno utiče na povećanje nivoa koncentracije potrebne kod mnogih zanimanja i pri učenju. On takodje blagotvorno deluje na žene u toku graviditeta i laktacije. U svakom slucaju preporuka je da se plodovi ribizle što više koriste u svakodnevnoj ishrani.
Uslovi sredine bitno utiču na dugovečnost, rodnost, kvalitet plodova i na ukupnu rentabilnost gajenja ribizle, posebno crne. Crna ribizla (a i druge dve) najbolje uspeva i radja u humidnim planinskim  podrucjima nadmorske visine od 600 do 800 m koja se odlikuju prohladnim letom, velikom količinom padavina i visokom prirodnom vlažnošću vazduha. Uz to biljke treba da su dobro osvetljene i zaštićene od jakih vetrova. Ribizla ne podnosi jaku insolaciju ali ni zasenu, jer tada osnovne grane ogoljevaju i pogoršava se kvalitet plodova, a krajnji ishod je njen kraći životni vek.

Zemljište -Ribizla je najzahtevnija kultura iz grupe jagodastih vocaka kad su u pitanju zemljišta. Njoj pogoduju duboka, srednje teška, sveža, umereno vlažna i dobro drenirana - strukturna zemljišta slabo kisele reakcije (pH 5,5 do 6,5), bogata humusom i biogenim elementima, a narocito kalijumom i fosforom. Ne podnosi suviše laka, peskovita i alkalna zemljišta, a takode ni teška, zbijena i ilovasta sa ekstremno kiselom reakcijom. Po tipu zemljišta ribizli odgovaraju  gajnjače, deluvijalni nanosi i aluvijalne ledine a manje su pogodna ali se mogu popravkom lako dovesti na potrebni nivo lake smonice i smedja planinska zemljišta . Zemljišta treba da su bez višegodišnjih korova. Pre podizanja zasada valja uraditi hemijsko pedološke analize zemljišta namenjenog za gajenje ribizle. Ribizla dobro podnosi niske zimske temperature, naročito crna u toku dubokog zimskog odmora čak i do - 30°C. Cvetovi vodećih sorti ribizle mogu da izdrže temperature vazduha i do - 6°C bez oštećenja što je dobro u slučajevima kada
eventualno dodje do takvih pojava. Ribizla, posebno crna, je osetljiva prema velikim vrućinama i pripekama kao i dužim sušnim intervalima što dovodi do paleža i prevremenog otpadanja lišca. Za ribizlu su najpovoljnije srednje letnje temperature vazduha od 17 do 18°C . U pogledu potreba za vodom ribizla je hidrofilna biljka i zahtevnija je od maline i drugih jagodastih voćaka. Količina padavina od najmanje 800 mm godišnje u jednom području omogućuju rentabilno gajenje ove voćke. Od toga je potrebno bar 400 mm u toku vegetacije po mogućstvu što ravnomernije rasporedjeno. Zasade ne treba podizati na lokacijama koje su direktno izložene hladnim i pojačanim vetrovima naročito, zapadnim i
severnim.
Izbor sadnog materijala. Sadni materijal treba da je zdrav, sortno čist i fizički dobro razvijen, odnosno da zadovoljava norme standarda predvidjene za ovu voćnu vrstu. Sadnica (ožiljeni prporak) treba da ima 1 do 3 letorasta dužine 20 do 30 cm, debljine najmanje 10 mm pri osnovi i sa najmanje 3 do 5 zrakasto rasporedjenih žila dužine 15 do 25 cm. OBAVEZNO: Sadni materijal treba da prati potrebna
dokumentacija: certifikat o sortnoj čistoci i fitosanitarno uverenje o zdravstvenom stanju. Izbor zdravog sadnog materijala je od najvećeg znacaja za rentabilnu proizvodnju. Može se koristiti samo sadni materijal od proizvodjača i distributera koji su registrovani za ovu delatnost. Materijal mora da poseduje deklaraciju o kvalitetu i mora da odgovara normativima, u skladu sa Zakonom o sadnom materijalu voćaka, vinove loze i hmelja ( SL.GL.RS. 18/05).

Ben Lomond (Ben Lomond) - Karakteriše je kompaktan žbun srednje bujnosti, sa blago razvedenim granama. Otporna je sorta prema prouzrokovaču pepelnice (Sphaerotheca mors-uvae) i poznim mrazevima. Samooplodna je sorta u visokom stepenu i vrlo rodna. Vreme sazrevanja je srednje rano, nekoliko dana pre sorte Baldwin.

Ben nivis (Ben Nevis) - sestrinska je sorta sa Ben Lomond. Žbun ove sorte je umereno bujan i uspravan. Pokazuje otpornost prema poznim mrazevima i pepelnici. Samooplodna je i vrlo rodna sorta. Vreme sazrevanja je srednje rano, nekoliko dana pre sorte Baldwin. Bobice su srednje krupne (0,96 g), loptaste, čvrste, tamnomrke i kvalitetne. U grozdiću se nalazi po 6,2 bobice, koje ujednačeno sazrevaju i ne otpadaju pred berbu. Mehanizovana berba se uspešno obavlja. Plodovi se najviše koriste za pravljanje džema i soka.

Blek rivord (Black Reward) -. Daje bujan žbun, više raširen.Osetljiva je na pepelnicu. Nešto kasnije cveta od sorte Baldwin, što je značajno za eventualno izbegavanje kasnih mrazeva. Vrlo je rodna sorta. U našim uslovima sazreva srednje rano, nekoliko dana pre sorte Baldwin. Bobice su srednje krupne (0,89 g), tamnomrke i čvrste.Nedostatak ove sorte je što sok nije dovoljno obojen, pa ga treba mešati sa sokom drugih bolje obojenih sorata crne ribizle(tzv. bojadisera).
Cema (Tsema) - Srednje rana sorta stvorena u Holandiji. U proizvodnji se nalazi od 1974.g. Žbun je srednje bujan do bujan, sa izraženom osetljivošću prema pepelnici.Cveta sredinom aprila, a sazreva sredinom juna. Samooplodna i izuzetno rodna sorta. Bobice su srednje krupne prosečne mase oko 0.7g., rasporedjene u dugim groždjicama. Bobice su kvalitetne i pogodne za različite oblike prerade.

Čačanska crna - Formira bujan žbun, sa granama koje se u početku razvijaju uspravno, a kasnije pod teretom roda dobijaju raširenu formu. Otporna je prema prouzrokovaču antraknoze (Pseudopeziza ribis). Cveta i sazreva srednje rano, istovremeno sa sortom Baldwin. Grozdići su dugi, sa prosecno 8,5 srednje krupnih bobica (0,82 g). Zrele bobice se lako odvajaju od peteljke, ali ne otpadaju same. Pogodna je za mehanizovanu berbu.

Podizanje zasada
Najčešći sistem gajenja ribizle je u jednoredu u neprekidnom nizu bez naslona a pojedinačne biljke u obliku žbuna. Optimalno rastojanje u zasadu je 2,5 m izmedju redova i 1 m u redu izmedu biljaka (2,5 x 1m) odnosno 4.000 biljaka po hektaru. Time se obezbedjuje maksimalno korišćenje životnog prostora, dobar i nesmetan prolaz mehanizacije a pri ovakvom sklopu biljaka postižu se maksimalni prinosi po
hektaru (preko 20 t).
Eksploatacioni period ribizle je 20 i više godina odnosno ona ostaje na jednom mestu i više od tog perioda. Zbog toga treba valjano pripremiti zemljište za sadnju ribizle jer od toga zavisi dugovečnost i produktivnost zasada. S obzirom na dubinu prostiranja korena ribizle duboko oranje ili rigolovanje izvesti do dubine od 35 - 40 cm niz nagib. Ako je nagib veliki i prelazo 5°, oranje obaviti ukoso tako da ne bude zadržavanja vode a da se istovremeno postigne njeno lagano oticanje bez erozije. Posle dubokog oranja (tokom prve polovine septembra) zemljište treba da odleži oko mesec dana da ispuca i da se sitni. Zatim se pristupa njegovoj daljoj pripremi koja se sastoji u iznošenju i rasturanju stajnjaka i njegovom zaoravanju, odnosno mešanju sa zemljom putem frezerovanja. Na osnovu stanja humusa u zemljištu potrebna količina je 30 do 50 t/ha dobro zgorelog ovčijeg ili govedjeg stajnjaka. U isto vreme treba dodati i sredstva za kalcifikaciju ako je zemljište kiselo.Kultiviranje ili frezerovanje kombinovano sa setvospremačem za završnu finu obradu zemljišta izvodi se neposredno pred samu sadnju bilo u jesen ili u proleće.
Sadnja se može obavljati u jesen od otpadanja lišća pa do kretanja vegetacije u proleće. U principu daleko je bolja jesenja sadnja s obzirom na rano kretanje vegetacije ove voćke. Za sadnju kopaju rupe dimenzija 40 x 40 cm. Pre sadnje treba izvršiti pripremu sadnice tako što se ona pregleda, sa nje odstrane polomljene i oštećene žile i oštećeni nadzemni delovi. Zatim se žile skraćuju na dužinu 10 do 15 cm a ako su kraće samo im se obnovi rez. Sadnica se stavlja u neposredno pre sadnje otvorene rupe, nekoliko cm (3 do 5) dublje nego što je bila u rasadniku, zatim se prodrma da zemlja zadje oko žila i lagano nagazi. Potom se vrati ostatak zemlje i oko sadnice napravi ravnina oblika činije za  zadržavanje vode. Nastojati da sadnica stoji uspravno Po završenoj sadnji dodati oko svake sadnice po 100 do 120 g (jedna šaka) kompleksnog mineralnog dubriva NPK 10:12:26 ili 8:16:24. Pri prolećnoj sadnji obavezno je zalivanje sa 3 do 5 l vode po sadnici.

Nega zasada u podizanju
Rano u proleće po otapanju snega izvršiti prvo plitko prašenje izmedu redova a u redu pažljivo plevljenje korova. Tokom leta, obaviće se nekoliko prašenja i plevljenja korova (3 do 4) kako bi se zasad normalno razvijao. Upotreba herbicida se ne preporučuje. Pre drugog prašenja a po prijemu sadnica treba razbaciti po zasadu oko 150 kg prihranskog azotnog dubriva KAN (oko 50 g po sadnici) ili amonijumsulfata. Ovo se može izvesti i u dva navrata sa po polovinom doze. Prekraćivanje (rezidba)
posadjenih sadnica ribizle obavlja se rano u proleće po otapanju snega i prvog prašenja a u svakom slučaju pre kretanja vegetacije. Sadnice se skraćuju na 3 do 4 vidljiva pupoljka. Zaštitna prskanja (3 do 4) sprovode se prema potrebi.U toku prve godine u medjurednom prostoru preporučuje se gajenje pasulja čučavca, graška, industrijske boranije i sl. a nije dozvoljeno gajenje krompira, jagode, kukuruza i sl. U slucaju izražene suše potrebno je izvršiti navodnjavanje sa količinom od 5 do 10 l vode po jednoj biljci što zavisi od stepena suše i spoljnih temperatura.

Na kraju prve godine nege zasada treba izvršiti djubrenje osnovnim kompleksnim mineralnim djubrivom NPK 10:12:26 + 3% MgO ("Krtolin") u količini 400 do 500 kg/ha odnosno oko 100 do 120 g po biljci. Vreme primene uskladiti sa spoljnim uslovima. Rasturanje se može obaviti i kad je sneg manji do 10 cm pod uslovom da je moguće kretanje po njemu. Nega ribizle u drugoj i trećoj godini posle sadnje slična je kao i u prvoj godini uz veći utrošak radne snage, djubriva i hemijskih sredstava saglasno razvijenosti žbunova.Na kraju treće odnosno na početku četvrte godine na dobro razvijenom žbunu ribizle treba da ima 5 do 6 jednogodišnjih, 5 do 6 dvogodišnjih i 4 do 5 trogodišnjih grana.U trećoj godini očekuju se prvi prinosi od po 1 do 1,2 kg po žbunu što iznosi 4 do 5 t/ha.

Nega zasada u punoj eksploataciji

Zasad ribizle ima relativno dug eksploatacioni period oko 20 godina i da bi sav taj period redovno i obilno plodonosio potrebno je svake godine primeniti punu agrotehniku koja se sastoji u rezidbi, djubrenju, obradi i održavanju zemljišta bez korova, navodnjavanju i zaštiti zasada od prouzrokovača bolesti i štetočina. Rezidba ribizle je specifična i veoma značajna mera. Od nje zavisi rodnost, kvalitet plodova i dugovečnost zasada. Osnovni cilj rezidbe je pravilan raspored grana odredjene starosti koji obezbedjuje dobro provetravanje i osunčavanje čitavog žbuna. Nije poželjno ni da se mnogo uklanja
sredina žbuna zato što se smanjuje rodno drvo i umanjuje prinos. U žbunu ne treba da ima grana i stabala starijih od četiri godine. Rezidba na rod obavlja se u periodu dubokog mirovanja a najkasnije do kraja marta. Ne sme se kasniti jer se pupoljci ribizle razvijaju dosta rano, dobro nabubre i lako se  osipaju. Ðubrenje zasada ribizle u punoj eksploataciji ima za cilj obnovu i porast novih bujnih grana svake godine i obezbedenje redovnih visokih prinosa. Organsko djubrivo - stajnjak primenjuje se svake treće godine u količini 30 do 40 t po hektaru. Rastura se u jesen (sredinom oktobra) i odmah zaorava ili zafrezeruje na dubinu od 15 do 20 cm.Osnovno djubrenje zasada ribizle mineralnim djubrivima obavlja se krajem jeseni i početkom zime odnosno u drugoj polovini novembra, u decembru i eventualno početkom januara. Za to se preporučuje NPK 7:14:21 ili 10:12:26 + 3%MgO poznat pod nazivom "krtolin". Ako se svake treće godine unosi stajnjak dovoljno je 400 do 500 kg/ha NPK djubriva a ako izostaje unošenje stajnjaka količina se povećava na 600 do 800 kg/ha mineralnog NPK djubriva.
Prihranjivanje ribizle izvodi se azotnim djubrivima koja zbog blage kiselosti zemljišta treba da su alkalne reakcije. Za to je najpogodniji KAN i amonijumsulfat Obavlja se u dva navrata. Prvo prihranjivanje u fazi kretanja vegetacije sa oko 400 kg/ha (oko 100 g po žbunu) i drugo u fazi precvetavanja sa još 200 kg/ha odnosno 50 g po žbunu. I jedno i drugo rasturaju se duž celog reda u širini od 1 m.Osnovna obrada zemljišta izvodi se u jesen (sredina oktobra) plitkim oranjem ili tanjiranjem zemljišta tanjiračama na dubini 12 do 15 cm pri tome vodeći računa na dovoljnu udaljenost od žbunova da bi se izbeglo njihovo povredjivanje. U godinama kada se unosi stajnjak dubina treba da je nešto veća od 15 do 20 cm. Dopunska (plitka) obrada obavlja se u više navrata a najčešće četiri puta u toku vegetacije. Od
stepena zakorovljenosti i od padavina zavisi da li će to biti veći ili manji broj prašenja.Navodnjavanje zasada ribizle je obavezna mera posebno u sušnim i izrazito sušnim godinama. Najpogodniji je sistem "kap po kap" sa kapaljkama na svakih 10 cm udaljenosti ili eventualno isti sistem sa mini rasprskivacima. Za redovno plodonošenje najčešše su dovoljna četiri navodnjavanja ribizle i to: prvo
zalivanje polovinom aprila, drugo pred cvetanje, treće pred početak zrenja i četvrto odmah posle berbe. Norme zalivanja su od 400 do 500 m3/ha.

Prednosu u zaštiti ribizle treba dati preventivnim merama i to na sledeći način:

- Izborom tolerantnih ili rezistentnih varijeteta;
- Korišcenjem zdravog i certifikovanog sadnog materijala;
- Primena agrotehnickih mera koje stvaraju nepovoljne uslove za razvoj
prouzrokovac a bolesti i štetočina ( plodored, ravnomerno zrenje, lokalno
navodnjavanje itd.);
- Primena fizičkih i mehanickih mera i oruda;
- Korišcenje bioloških sredstava (insekti, životinje i mikrobiološki antagonisti);
- Korišcenje prirodnih hemijskih materija ( sumpor, bakar...).
- Pesticide treba primenjivati samo u onim slucajevima kada pojava ili brojnost patogena ili štetocine dostigne ekonomski prag štetnosti. Kriterijumi za izbor pesticida koji se mogu primenjivati u integralnoj zaštiti bilja isključuju one koji ispoljavaju teratogeni, mutageni ili kancerogeni efekat ( oznake
upozorenja na etiketi preparata R40; R43; R60 )
- Koristiti samo preparate koji imaju dozvolu za upotrebu u ribizli;
- Poštovati karencu ( period od poslednjeg tretiranja do berbe);
- U cilju sprečavanja rezistentnosti ( otpornosti parazita na pesticide ):

- Koristiti samo preparate koji imaju dozvolu za upotrebu u ribizli;
- Poštovati karencu ( period od poslednjeg tretiranja do berbe);
- U cilju sprečavanja rezistentnosti ( otpornosti parazita na pesticide ) koristiti mešavine preparata ili alternativne preparate sa različitim mehanizmima delovanja;
- Tretmane ograniciti na najzaraženiju zonu u polju ;
- Momenat primene i izbor preparata prilagoditi najosetljivijim stadijumima razvića štetočine;
- Kalibrisati mašine godišnje i proveravati opremu za prskanje najmanje svake pete godine;
- Distribuciju preparata vršiti sa 300-600l/ha tečnosti.
- Strogo poštovati upute proizvodjača i primeniti sve mere lične zaštite;

Ribizla ima nežne i osetljive plodove koji posle berbe nemaju sposobnost da nakdnadno dozrevaju. Zbog toga se mora pravilno odrediti momenat berbe a to je kad su plodovi zreli ali ne i prezreli. Vec ina sorti ribizle sazreva ujednačeno pa se berba može obavljati jednokratno a najviše u dva navrata. Jedan radnik može da nabere 4 do 6 kg plodova na sat odnosno 40 do 60 kg za desetočasovno radno vreme. Berbu ne treba obavljati u jutarnjim časovima ako ima rose niti po velikim vrućinama u podnevnim satima.